Prvi SF film zauvek je promenio kinematografiju, a traje samo 15 minuta

Sa naglaskom na evoluciju vizuelnih efekata, muzej posebnu pažnju posvećuje naučnoj fantastici, žanru koji svoje korene vuče upravo iz Francuske i dela Žorža Melijesa, čiji se film „Le voyage dans la lune“ iz 1902. godine danas smatra prvim naučnofantastičnim filmom, piše Open Culture.

Više od jedne slike

Gotovo svako je video bar jedan kadar iz filma „Le voyage dans la lune“ – onaj sa kapsulom zabodenom u oko vidno iznerviranog Čoveka na Mesecu. Ipak, tek gledanjem celog filma, koji u priloženoj verziji traje petnaestak minuta, postaje jasno koliko je zaista važan za razvoj kinematografije, prenosi Index.hr.

Revolucionarne tehnike i pozorišni pristup

Melijes, naime, nije bio samo pionir jednog žanra, već i niza tehnika kojima je proširio vizuelni rečnik novog medija. Na primer, približavanje Mesecu (koga tumači sam reditelj) neposredno pre sletanja bio je kadar kakav nikada ranije nije viđen u vreme praktično nepokretnih filmskih kamera, a za njegovo izvođenje bila je potrebna istinska tehnička domišljatost.

Naravno, gledaocu u 21. veku prvo će zapasti za oko ono po čemu se film razlikuje od današnjih, a ne ono što mu je poznato. U eri kada je pozorište još bilo dominantan oblik zabave, Melijes se držao pozorišnog načina postavljanja scene, sa veoma malo rezova i gotovo bez promene ugla kamere.

Iako se podrazumeva da je film iz 1902. nem i crno-beo, malo ko zna da su postojale i kolorisane verzije, mukotrpno ručno bojene kadar po kadar.

Rađanje filmske priče

Zapravo, Melijes je kinematografiji otvorio daleko dublje mogućnosti nego što se danas uglavnom misli. Kako se ističe u videu „A Matter of Film“, filmski zapisi pre njega uglavnom su prikazivali prizore iz svakodnevnog života.

Bili su impresivni kao tehnološka demonstracija – legenda kaže da su se gledaoci 1896. godine plašili da će ih voz koji se približava na platnu pregaziti – ali nisu imali narativnu strukturu. Poput ostalih Melijesovih dela, „Le voyage dans la lune“ dokazao je da film može da ispriča priču.

Ali dokazao je i nešto još važnije za moć ovog medija: da priču može da ispriča tako da njene slike ostanu urezane u kolektivno pamćenje i više od jednog veka kasnije, čak i kada detalji radnje izgube na značaju.