Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Vučić Perović osvojio je Zlatnu arenu za najbolju mušku ulogu na 73. Pulskom filmskom festivalu. Međutim, do zaključenja ovog teksta vest o ovom značajnom priznanju nije objavljena na zvaničnom sajtu nacionalnog teatra.
Na društvenim mrežama pojavila se informacija da je vest o Perovićevoj nagradi nakratko bila objavljena, a potom uklonjena sa sajta.
Ono što je, međutim, sigurno jeste da na zvaničnoj internet stranici Narodnog pozorišta NP nema informacije o uspehu glumca ove kuće, niti je direktor Drame Narodnog pozorišta Zoran Stefanović odgovorio na pitanje Danasa zbog čega je to tako.
Vučić Perović za Danas kaže da čitavu situaciju ne želi da komentariše.
„Mislim da sam taj postupak govori dovoljno sam za sebe. Nije me iznenadio“, kratko je rekao glumac.
Gostujući u emisiji „Probudi se“ na televiziji Nova, Perović je govorio o filmu „Oče naš“, za koji je nagrađen Zlatnom arenom.
Film je inspirisan istinitim događajima u centru za odvikavanje od bolesti zavisnosti Crna Reka kod Tutina, gde je sveštenik Branislav Peranović uhapšen zbog brutalnog premlaćivanja i ubistva štićenika Nebojše Zarupca.
Posebnu pažnju javnosti svojevremeno su izazvali snimci na kojima se vidi kako Peranović štićenike tuče lopatom i pesnicama, navodno primenjujući „metode odvikavanja“.
Perović je objasnio da zbog snimanja nije mogao lično da prisustvuje dodeli nagrada u Puli, pa je priznanje u njegovo ime primio reditelj i scenarista filma Goran Stanković.
„Uopšte se nisam nadao da ću dobiti nagradu. Bio sam potpuno zatečen kada su me pozvali i rekli da bi možda bilo dobro da dođem u Pulu jer postoji mogućnost da osvojim Zlatnu arenu. Tek nakon tog razgovora počeo sam da shvatam šta su mi zapravo rekli. Nisam sebi dozvoljavao ni da sanjam da bih mogao da dobijem ovo priznanje. Ovih nekoliko dana kao da živim san koji nisam ni sanjao“, rekao je Perović.
Dodao je da mu je posebno drago što je Zlatnu arenu osvojio upravo za film „Oče naš“.
„Ovo je bilo moje najlepše, ali i najteže snimanje do sada. Pripreme su trajale veoma dugo. Poziv da učestvujem na ovom projektu dobio sam još 2019. godine i tokom rada prošao kroz više verzija scenarija. Radio sam probe sa rediteljem, dobio spisak filmova koje treba da pogledam, dokumentarce o čoveku kojeg tumačim, ali i o samom mestu i problemu bolesti zavisnosti.“
Kako je objasnio, u pripremi uloge konsultovao je i stručnjake.
„Tražio sam pomoć specijaliste za bolesti zavisnosti. Bilo mi je važno da razumem kako se taj problem danas leči, kakve su posledice i kroz šta prolaze ljudi koji se bore sa zavisnošću. Pored toga, morao sam da izgradim čitavu biografiju svog lika – kakvo je imao detinjstvo, odnos sa roditeljima, suprugom i detetom, gde su nastale pukotine koje su ga dovele do mesta na kojem ga zatičemo u filmu.“
Govoreći o fizičkoj transformaciji, koju je žiri posebno istakao u obrazloženju nagrade, Perović kaže da je do nje došao promenom načina života.
„Redukovao sam ishranu, izbacio pojedine obroke i prestao da treniram onako kako inače treniram.“
Istakao je da nagradu doživljava kao priznanje čitavoj ekipi filma.
„Ova nagrada pripada svima koji su radili na filmu – od reditelja Gorana Stankovića do Borisa Isakovića, Gorana Markovića, Gorana Slavnića, Lazara Tasića, Dada Ćosića i svih ostalih. Bez njih ovaj film ne bi bio ono što jeste.“
Prisećajući se snimanja, Perović kaže da je od dvadesetak snimajućih dana samo dva puta posumnjao da li je dao svoj maksimum.
„Uglavnom sam se sa snimanja vraćao umoran, ali spokojan. Kada radite nešto za šta osećate da ima smisla, znate da ste na pravom mestu. Sve što je bilo teško bilo je mnogo lakše zahvaljujući dobroj pripremi .“
Govoreći o saradnji sa Borisom Isakovićem, rekao je da su prvi put bili direktni partneri u filmu.
„Ranije smo igrali u istim projektima, ali nikada nismo bili partneri u scenama. Na prvim probama uglavnom sam ćutao i slušao kako Boris i reditelj razgovaraju o filmu. Kada radite sa ljudima koje izuzetno cenite, prirodno je da pazite šta govorite. Boris je vremenom uspeo da me opusti i uvuče u razgovor, a ja sam se trudio da budem dostojan njega i cele ekipe.“
Na pitanje da li je, uprkos tome što je inspirisan stvarnim događajem, bilo prostora za umetničku slobodu, Perović odgovara da je cilj autora bio da kroz konkretnu priču progovore o univerzalnim problemima.
„Šta god da radite, morate imati uporište u sadašnjosti. Film ‘Oče naš’ jeste metafora našeg društva. Svi znamo da ono što se dogodilo nije smelo da se dogodi i nadam se da bismo danas drugačije reagovali. Važno je da budemo budni i da ne dozvolimo da nam se tako nešto ikada ponovi.“
Govoreći o metodama lečenja prikazanim u filmu, Perović kaže da je svestan da će deo javnosti i dalje smatrati da su takvi postupci opravdani.
„Siguran sam da postoje ljudi koji će reći da je to bila dobra metoda i da su neki zahvaljujući njoj izašli iz zavisnosti. To razumem. Ali, sa druge strane, svedoci smo da je takav sistem doveo do smrti jednog čoveka. Mislim da nasilje nikada nije donelo ništa dobro. Nasilje rađa nasilje i, bez obzira na pojedinačne primere, ovakva tragedija nije smela da se dogodi i nikada više ne sme da se ponovi.“
Perović smatra da će publika u Srbiji film doživeti drugačije nego gledaoci u inostranstvu, upravo zato što je slučaj Crna Reka ovde dobro poznat.
„Mislim da je ovo važan film jer govori o zloupotrebi moći i veoma tankoj granici između pomoći i manipulacije. Ostaje pitanje da li ćemo kao društvo umeti da prepoznamo upozoravajuće znakove kada se ovakve stvari ponovo budu dešavale“, zaključio je Vučić Perović.
Pored izostanka informacije o nagradi za glumca Vučića Perovića na sajtu NP upadljivo je i ćutanje medija bliskih vlasti na šest Zlatnih arena koje su osvojili naši umetnici i filmovi u Puli
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
