Nacrt zakona o izdavaštvu koji je objavljen poslednjeg dana avgusta, tek ovih dana postaje predmet javnih rasprava, i to zbog nesaglasnosti, s jedne strane, udruženja izdavača, dva javna preduzeća koja se bave izdavaštvom, Službenog glasnika i Zavoda za udžbenike i Ministarstva kulture, sa druge strane. Među brojnim zamerkama koje su Srpsko udruženje izdavača i knjižara i Udruženje izdavača Srbije predočili, najviše pažnje govornici su posvetili osnivanju Centra za knjigu i izdacima koji su u okviru toga, predviđeni za izdavače koji imaju status javnih preduzeća.
Specijalni savetnik ministra za kulturu Zoran Hamović istakao je tom prilikom da cilj Ministarstva za kulturu nije da bude izglasan zakon koji će sutradan biti smenjen, ali da je ovaj, kao i svi drugi zakoni, podložan izmenama i da nije za sva vremena.
– Ideja donošenja ovog zakona je uvođenje reda u izdavačku delatnost. Formiranjem Centra za knjigu i Prevodilačkog centra, želimo da afirmišemo branšu i podstaknemo izdavače – istakao je Zoran Hamović i naglasio da će rok za raspravu koji je bio dat do 15. novembra, ipak biti nešto produžen, kako bi se čuli glasovi svih koji se ovom delatnošću bave. Ipak, rasprava ne može da traje do u nedogled.
Slobodan Gavrilović, direktor JP Službeni glasnik istakao je prilikom rasprave da ovo preduzeće na godišnjem nivou za državni budžet izdvoji oko 120 miliona dinara, dok povratnih sredstava od države nema, te da se Glasnik ni u kom smislu ne može smatrati povlašćenom firmom. On je saglasan sa Miroljubom Albijanićem, direktorom Zavoda za udžbenike, da je odredba o tri odsto prihoda koje bi ova dva preduzeća izdvajala za finansiranje projekata Centra za knjigu, neizvodiva, jer vodi bankrotu i propasti firmi.
– Budući da Zavod ima 61 licenciranog konkurenta, ne može se govoriti o monopolskom položaju na osnovu kojeg bi trebalo da ima takve izdatke. Nije definisano hoće li Centar za knjigu imati ulogu razvojnog centra, na koji način će se štititi intelektualna svojina i kakve su kaznene mere – naglasio je Albijanić.
Predsednik radne grupe koja je predložila Nacrt zakona Vladimir Vodinelić rekao je da je ovaj nacrt završen još 2001. i zaboravljen, te da je Zoran Hamović, kada je dobio funkciju u Ministarstvu za kulturu, obnovio ovaj predlog. Neobično je, napominje on, to što je inicijator zakona nevladina organizacija, odnosno, Centar za unapređenje pravnih studija.
– Postavlja se pitanje legitimiteta i legalnosti uzimanja tri odsto prihoda ovih preduzeća. U oba slučaja, ovo rešenje je moguće jer neravnopravan položaj može da se opravda i kvazimonopolskom ulogom koju imaju Glasnik i Zavod, a u smislu legalnosti, da ne postoji zakon kojem se ova odredba protivi. Uostalom, specijalni i naknadno doneti zakoni imaju prioritet nad redovnim – smatra Vodinelić. Predstavnici oba udruženja izdavača, Vuk Vukićević i Zoran Kolundžija, saglasni su da zakon o izdavaštvu ne može da se pravi bez učešća izdavača i udruženja iz ove branše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
