foto: HBO Max„Succession“ je završio svoje emitovanje na visokoj nozi, u traumatičnom finalu po glavne likove, nakon kog neće više ništa biti isto. Kako za likove, tako i za publiku koja ih je pratila, mrzela ali i navijala za njih.
Ovako je to bilo. Prvo nas je HBO pre 20 godina navukao na mafijašku seriju, gde smo u glavnom junaku prepoznali oca porodice (svog, tuđeg) za kog treba navijati i opraštati mu te neke „sitnice“, kao što su ubistva, prevare, i razne druge malverzacije, jer nam je pokazao iznutra jednog slomljenog čoveka koji možda nije imao puno prostora da bira, s obzirom na vreme i okolnosti.
Nakon njega, na desetine drugih serija nam je pokazivalo da belo nije uvek belo, crno ne uvek crno, a da običan gledalac jako često može da stisne u svom srcu dugme zvano empatija i da krene da brani najprljavijeg zlikovca. Da li je on bio profesor hemije, celog života guran u stranu, da bi svoju prvu priliku iskoristio i postao kralj podzemlja i proizvođač droge, ili tip iz advertajzinga koji je obdaren šarmom ali i zlatnim jezikom i rečenicama kojima će vam prodati bilo šta, a čime ćete zanemariti koliko praznine i slabosti se krije iza svega. Ovi likovi kao i njihove serije su ostavile dubok trag o kojima će se pričati sad, sutra ali i za 10 ili 20 godina.
Ovoj ekipi se već neko vreme pridružuje, a od ove nedelje je i konačno tu, porodica Roj, predstavnici onog ružnog, jednog procenta svetske populacije koja iza zavese rukovudi svime, i koristi svaku moguću ružnu, prljavu i zlu metodu da sve tako i ostane, a jedina promena se tiče samo njihovog prosperiteta. A opet, kreator serije Džesi Armstrong je uspeo možda kao i nikome do sad, da baš za takve ljude, dugme za empatiju kod običnog čoveka ponovo proradi, pa zato danas kad je kraj serije objavljen, i kad je svako od likova realno zaslužio mrak koji je dobio, videćemo kilometre uplakanih, iznerviranih i besnih poruka na društvenim mrežama.
Da, na kraju niko od dece Roj neće biti na vrhu firme koju im, realno nije ostavio u amanet otac Logan, već je prodao skandinavskom 4-chan sociopati Lukasu Matsonu (Alexander Skarsgard) a koji je rešio da ima američkog predstavnika u vrhu firme, za šta je odbrao Toma Vasbgansa (Matthew Macfadyen) zeta porodice koji od prve epizode radi svoj prljavi posao po svaku cenu. A to će očigledno za Matsona i nastaviti da radi. Deca Roj su naravno na ivici provalije, svako na svojoj. Sve su svojim radom, odnosno neradom i ponašanjem zaslužili. Pa opet nam ih je na kraju žao.
Upravo slikanje i portretisanje one reči koja se kod nas ne prevodi toliko jednostavno a to je „siblings“, jer mi uvek moramo da kažemo braća i sestre, bez zbirne imenice za njih. To je razlog zašto su ljudi navijali za mračnjake koji su celog života želeli da ih tata voli ali i da budu glavni. Nešto što svako može sa minimumom ili maksimumom svojih problema sa roditeljima da razume. Troje glavnih likova (i četvrti brat kog nikad niko nije shvatao ozbiljno, ni publika ni likovi u seriji) su kao deca, zarobljeni celog života u momenat dosade dok je otac na sastanku, praveći buku ispred kancelarije, dok otac ne izađe da se izdere na njih. Kendal. Šiv i Roman (u masterklas izvođenju svo troje glumaca – Jeremy Strong, Sarah Snook, Cieran Culkin) od tog momenta, do ovog koje smo gledali u četri maestralne sezone nisu ništa naučili, nisu nimalo porasli. Zaštićeni pod poklopcem klase od ostatka sveta, gde su unutar svog mikrokomosa dobijali sve što žele, ali ono glavno ne, kako to kod obično kod čoveka biva. Umesto porodične sreće i odobravanja, samo omalovažavanje koje su kasnije kao traume ostajale duboko u koži.
Duboko u koži kao i traume koje je njihov otac, Logan Roj (Brain Cox) nosio sa sobom. Doduše ćutke jer je on ta generacija. Te traume su izlazile na videlo samo u vidu udaraca i psovki upućenih ka njegovoj deci. Pa opet, kako to obično biva ista ta deca, uništena i udarana, u jednoj od poslednjih scena epizode, dok gledaju snimak večere sa ocem, reše očigledno da ga pamte po tih nekoliko lepih trenutaka kojih je zasigurno bilo. Opet jako ljudski.
Ali to ne bi bio pravi kraj. Kao ni divno zamišljena scena gde braća i sestra, konačno, ili opet, kako god želite da posmatrate, shvate da idu zajedno, u jednoj koloni sa Kendalom na čelu, kao porodica koja će preuzeti kompaniju. Za neke će scena njihovog dečijeg zezanja u majčinoj kuhinji biti i jedini prihvatljivi kraj ove serije.
Ipak, u jednoj jako kratkoj sceni, bez dijaloga od par sekundi, pogled Šiv i Romana na Kendala u stolici u kojoj je sedeo njihov otac je sve promenio. Možemo mi danas da pričamo da je Šiv rešila da ipak bude u nesrećnom braku uz svog omraženog muža i tako blizu mesta CEO koji očigledno nikad neće imati zbog toga što je žensko, ili da je htela da spasi svog brata od toga da postane njihov otac (obe teorije su najglasnije na internetu ovih dana), ali na kraju, ona ipak nije mogla da vidi svog brata u toj stolici. Kao što je i sama rekla – „I love you but I can’t fu**ing stomach you“.
Na kraju onaj koji je mislio da će imati sve, jer mu je obećavano još od kad je bio dete, Kendal, nije dobio jer jednostavno nije to imao u sebi. Šiv neće nikad biti u vrh, jer – patrijarhat, a Roman nikad nije to ni želeo, samo je hteo par nekih lepih i toplih reči, a dobio je samo udarce koje su ga oterale u perverziju i nervni slom. Na kraju, čovek jastuče za bol, Tom, koji se pojavio iz druge klase, radio i više nego što treba, učio na greškama, sakupljao podatke, veze i informacije, izdao i prodao koga treba, zasluženo dolazi do vrha, jer on je znao tu igru da odigra.
Ali i pored ovakvog kraja, u kom deluje kao da je svaki od naša tri glavna junaka mogao da izvrši samoubistvo u sledećoj sceni, slikanje ove „siblings“ trojke kroz celu seriju nam govori da njih troje bi već u 11. ili 12. imaginarnoj epizodi ove sezone, bili na nekom branču, mrzeli bi se iz dna duše i voleli, jer to je valjda ono što porodica radi, sa svim svojim manama i vrlinama, ma koliko uništeni bili ili srećni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
