– Posle tri decenije istraživačkog rada i pripreme, u izdanju Službenog glasnika i Instituta društvenih nauka, objavljen je „Rečnik božanstava i mitskih ličnosti sveta“, koji su pripredili Aleksandar Bošković, Milan Vukomanović i Zoran Jovanović. Delo, koje se u neku ruku sledi naučni trag čuvenog, u domaćim okvirima pionirskog, „Rečnika grčke i rimske mitologije“ Dragoslava Srejovića i Aleksandrine Cermanović, mada zapravo pripada žanru koji se u engleskoj naučnoj terminologiji naziva „ne-klasična mitologija“ na predstavljanju je ocenjeno kao „jedistven poduhvat u svetskim razmerama“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U jednoj knjizi kroz 655 odrednica koje definišu najznačajnija božanstva, mitske ličnosti, heroje, duhove…, praćene uglavnom originalnim ilistracijama, dat je pregled svetskih kultura, sa izuzetkom mitologije stare Grčke i Rima koje su već detaljno obrađeni u postojećoj literaturi. Radi lakše preglednosti, odrednice su raspoređene po abecednom redu u okviru šest kulturno-geografskih područja: u prvom su Afrika, Australija i Okeanija, sledi Amerika, a zatim Bliski Istok, Egipat i Mesopotamija. Evropa i Anatolija čije posebnu celinu, kao i Indija i Iran, dok su Istočna Azija i Sibir područje za sebe.
„Verujemo da ovaj rečnik predstavlja svojevrstan uvod u proučavanje velikog broja religijskih i mitoloških tradicija, jedno obuhvatno, ali i pristupačno štivo, koje će biti dostupno svim onim čitaocima, koji žele da se upute u čudesne svetove dalekih i ponekad naizgled egzotičnih kultura i naroda“, poručuju priređivači.
Na rečniku, čija je priprema počela 1986. na nivou tadašnje SFR Jugoslavije, sarađivalo je 14 autora iz tri države, među kojima ima i akademika i profesora univerziteta sa velikim iskustvom predavača na prestižnim svetsim školama. Neki od njih u međuvremenu su nas napustili poput stručnjaka za južnoameričke studije Tibora Sekelja, judiaste Eugena Verbera i Tibora Živkovića, naučnog savetnika Istorijskog instituta u Beogradu. Prema rečima profesora istorije i teorije antropologije na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta Aleksandra Boškovića, put ove knjige „potvrđuje reči profesora Srejovića da kad bogovi nekog prokunu, daju mu da radi rečnik“.
– Ovo je knjiga o našim ranijim životima i ona je i sama zapravo jedno mitsko stvorenje. Kada je reč o mitovima, dramatika je uvek dobrodošla, ali sve što se sa ovim rečnikom događalo jeste nalik priči o Ukletom Holanđaninu, čiji brod nema luku u koju bi uplovio. On svedoči o dugom periodu sazrevanja rukopisa, promenama koje su se u međuvremenu dogodile – ratovi, odlasci u inostranstvo… Naš posao je je bio utoliko teži što tada ni u svetu nije bilo rečnika ne-klasičnih mitologija, a nije postojao ni inetrnet. Knjigu je održao kvalite i timski rad jugosloveskih i južnoslovenskih autora, kojima je pomogao i jedan američki naučnik. Ona na neki način više pripada 20. veku – najstariji autor Tibor Sekelji rođen je 1912. u Austrougarskoj, dok je najmlađa autorka u vreme kad smo počinjali rad na Rečniku imala osam godina i priključila nam se 2015. godine – objasnio je Milan Vukomanović, profesor sociologije religije na Filozofskom fakultetu BU.
Tradicija, priroda, predanja, rutuali
„Mitske ličnosti koje su opisane u ovoj knjizi deo su priča o različitim kulturama i društvima tokom hiljada godina ljudske istorije, ali svima je zajedničko to što se ova društva predstavljaju u specifičnom – socijalnom, istorijskom, političkom kontekstu. Taj kontekst podrazumeva ne samo odnos s tradicijom, već i sa prirodnim okruženjem u kojem su ovi narodi živeli. Ova složenost predstava različito je izražena u zavosnosti od toga da li su priče plod usmenih predanja ili su pak zapisane i ritualno izvođene“, objašnjavaju priređivači Rečnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
