Igor Vuk TorbicaIgor Vuk Torbica Foto: Nenad Kovačević

Njegovo pismo prenosimo u celosti:

Poštovani, na samom pocetku, izvinjavam se sto se ovih dana uporno ne javljam na vaše učestale pozive. Mozda i sami već slutite da je razlog tome sramota koju osećam zbog medijske najave drugog izdanja Festivala „Teatra na raskršću“.

Naime, kao udarnu vest povodom tog događaja istakli ste da će se festival održati pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije i to je već dovoljan razlog da se eto – sramim. No ipak, posebno se – sramim, vaše izjave da je tu u pitanju „velika čast“, a od nje mi, da budem iskren pripadne i muka. Vidim još i da ste u okviru festivala najavili i višednevnu tribinu (pretpostavljam isto tako pod pokroviteljstvom gore navedenog? ) a na kojoj ćete raspravljati o:

„teatru kao prostoru afirmacije slobode“, zbog ovog malog cinizma se isto tako – sramim. Ali, ponajviše se, svakako, sramim što će se silom prilika i moja predstava naći u selekciji vašeg festivala, budući da uzevši sve okolnosti u obzir, ne mogu da se oduprem dojmu da na svojevrsan način manipulišete sa mnom i mojim kolegama, te dovodeći nas i u najmanju moguću posrednu vezu sa POKROVITELJEM, vi u stvari, našim radom i našim imenima, promovišete zapravo njega i međusobno nas simbolično pacifikujete. Sve ovo vam veoma zameram, jer uglavnom volim da se – sramim, samo zbog vlastitih postupaka.

Izneli ste u medijima negde i da se niko od umetnka nije bunio ili odbio angažman. Vaš argument je deplasiran, budući da na žalost autor ne polaže prava da odlučuje o sudbini svojih predstava, da je tako prvi bih reagovao. Mogu ovde samo javno pozvati i producenta svoje predstave, kao i ostale kolege, da i sami razmisle o učešću na tom i takvom vešem festivalu. Bez puno iluzija sam da će ovakav apel rezultirati bilo čim, jer bi ta vrsta solidarnosti među kolegama ali i građanima bila vanredni civilizacijski iskorak.

Ono sto pak mogu da učinim sam, jeste da vam vratim angažman i termine u oktobru i novembru sledeće godine kada smo nameravali ostvariti suradnju, te vam na ovaj način i ovom prilikom to i činim. ( Nadam se da ćete na ovom mestu primetiti da neko jeste odbio angažman i da ćete obavestiti koga treba ).

Nakon vaših postupaka u pripremi i plasiranju drugog izdanja festivala teatra na raskršću sve sa uvođenjem pokrovitelja UDARNIKA, isticati nadalje sa vaše strane da vaš festival ima za misiju da gradi mostove i afirmiše sličnosti kulturnog identiteta država i naroda koji dele isti prostor, da potiče na suradnju te da pre svega promoviše sam teatar na najbolji način bila bi slična tvrdnji nekog pseudodoktora koji bi pacijenta pod visokom temperaturom lečio postepenim ubrizgavanjem malih doza stanica raka. Ko zna, mozda bi taj suludi eksperiment na trenutak i delovao, te bi temperatura zaista i pala. Ali hvaliti se ovim postupkom bilo bi sasvim suludo, budući da bi pacijent nedugo zatim od života napušten, ležao pored vas sasvim hladan.

Na žalost, u ovom slučaju, taj pacijent u vašim rukama jeste TEATAR sam, zajedno sa svojim i onako atrofiranim potencijalima za slobodu.

Imao bih vam o tome kao i o teatru kao i o slobodi još podosta za objasniti, ali to bi zahtevalo da vam posvetim još vremena, ali to ne mogu, jer bi me opet u tom slučaju hvatao sram.

Srdačno,

Igor Vuk Torbica, reditelj

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.