“Prebrisavanje istorije ili dug Srbije prema istini”: O Šapićevoj ideji da se u parku Ušće podigne spomenik Draži Mihailoviću

– Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić se zainatio da podigne spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću – glase komentari na društvenoj mreži Fejsbuk, u skloppu objave u kojoj se nalazi dokumentacija o podizanju ovog spomenika, sada na novoj lokaciji. Ovo nije prva ovakva inicijativa aktuelnog gradonačelnika. Šapić je više puta najavljivao podizanje spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću u parku na Terazijskoj terasi, koju je Gradska komisija za spomenike, nazive ulica i trgova odbila.

Prema skeniranom dopisu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u kojem između ostalog stoji da je ova institucija saglasna da se spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću postavi u parku Ušće.

„U skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu predmetni prostor nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru kulturno – istorijske celine, ne uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine“, navodi se u dopisu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i odbornik u Skupštini grada Beograda ispred ZLF-a i njihov predstavnik u Gradskoj komisiji za spomenike nazive ulica i trgova je u svojoj objavi poručio da iako je pre tri dana održana sednica Komisije, o ovoj temi se nije raspravljalo.

– Iako je pre tri dana održana sednica Komisije za spomenike bez ove teme, juče naprasno stiže poziv na novu, hitnu, sa jednom tačkom dnevnog reda. Iako ista Komisija ranije nije usvojila ovaj predlog, Šapić je opsednut i sad vrši još veći pritisak. Da li će se ovom pritisku povinovati svi u većini – na primer i predsednica Komisije, koja je sada SNS, a pre toga SPS, a još pre toga bila i KPJ? Sastanak Komisije je zakazan za sredu 25. jun u 10 sati. Kao član Komisije molim za podršku svih antifašista u Beogradu da ne dozvolimo da ovo prođe – istakao je Dimitrijević.

Naši sagovornici većinski se slažu da ova inicijativa ne predstavlja prioritet, kritikujući aktuelnu gradsku vlast i ukazujući na nekompetentnost gradonačelnika Šapića.

– Podizanje spomenika mom dedi, đeneralu Draži Mihailoviću, nije pitanje samo porodičnog ponosa, već dug Srbije prema istini, pravdi i sopstvenoj istoriji. On je bio prvi gerilac porobljene Evrope, najodlikovaniji srpski oficir i simbol otpora i časti, a spomenik mu pripada u samom srcu prestonice, na Terazijskoj terasi, kao što je i predloženo – poručuje po ovom pitanju Vojislav Mihailović (POKS) dodajuću da oozdravlja i podržava svaku inicijativu koja vodi ka tome da Beograd dostojno obeleži jednog od najoklevetanijih srpskih junaka 20. veka.

S drudge strane, Miloš Pavlović, odbornik Narodnog pokreta Srbije (NPS), ocenjuje da Aleksandar Šapić, koji prema njegovim rečima “glumi gradonačelnika”, nike u sanu da se suoči sa realnim svakodnevnim problemima u gradu, dodajući da bez obzira na značaj spomenika u kotekstu kulture sećanja, Beograd danas ima mnogo preče i veće probleme koji nisu rešeni.

– Građani očekuju rešenja za korupciju, bolji gradski javni prevoz i funkcionalne komunalne usluge. Od simbolike se ne živi – grad mora prvo da reši konkretne, svakodnevne probleme i to je tema – poručuje Pavlović.

Dejan Atanacković, pisac, likovni umetnik, aktivista kaže za Danas da je Šapić već neko vreme posvećen završavanju poslova koje nisu stigli da odrade nacisti i kvislinške vlasti tokom Drugog svetskog rata, a da to već znamo po primeru Starog savskog mosta.

– Pod Šapićem, na mestu gradonačelnika Beograda, oskrnavljen je i uništen znatan deo Starog sajmišta, srušeni paviljoni, prekopan memorijalni park. Nema u svemu tome ničeg nelogičnog i ne treba se tome čuditi, ponajmanje patološkoj mržnji i osveti Beogradu koja sasvim očekivano dopire iz postupaka jednog ignorantnog populiste, već odmah raditi na stvaranju konsenzusa u društvu o uklanjanju svih tzv. spomenika ove vlasti koji slave podele, korupciju, nasilje, glupost, kao i sve druge više nego jasne odlike fašizma ovog režima – ocenjuje on.

On ističe da je krucijalno da opozicija, studenti, akademska zajednica, koliko već danas, unesu to u svoje predizborne, pa i naprosto svakodnevne kulturne i političke, odluke i poruke.

Zoran Erić, istoričar umetnosti i naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, poručuje da nakon svih spomenika koje je ova vlast podigla, njega više nijedna njihova ideja u gradskim okvirima ne iznenađuje.

– Koncepcija glavnog grada socijalističke Jugoslavije izgrađena na močvarnom terenu podrazumevala je administrativnu osu ali i „kulturnu oazu“ za pet muzeja u parku „Ušće“ od čega je podignut samo Muzej savremene umetnosti. Ideja da se sada u tom parku posle niza somnabulnih ideja poput Akva parka, podigne spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću mi deluje kao jedna ideološka odluka prebrisavanja čitave istorije socijalističke Jugoslavije i njenog nasleđa – ocenjuje naš sagovornik.

Erić dodaje da ta ideja govori o kontinuiranom revizinonizmu gde se ideje antifašizma potpuno prenebregavaju, kao i uloge i zasluge različitih protagonista u Drugom svetskom ratu, te da je podizanje ovakvog spomenika sa svi mogućih aspekata potpuno neprihvatljivo.
– Suština je istorijski revizionizam, da u pozadini i dalje postoji ideologija četničkog vojvode Vojislava Šešelja i njegovih pulena koji su sada na vlasti i da ta ideja mogućeg revizionizma ljudi koji su potpuno van istorijskih tokova antifašističke borbe ne mogu da se na taj način rehabilituju, i da im se postavljaju spomenici – zaključuje Erić.

Aleksandra Davidov Temerinski, istoričarka umetnosti, ocenjuje da Beograd, na svoju ogromnu nesereću, za aktuelnog gradonačenika ima, prema njenim rečima, “notornu zlonamernu neznalicu” koja poseduje ogromnu moć.

– Predlog o podizanju spomeniku ratnom zločincu Dragoljubu Draži Mihailoviću dolazi u ovom trenutku kao svesno i tendenciozno “bačena koska” građanima Beograda i Srbije, kako bi se još jednom poigrali partizana I četnika. Perfidno je smišljena kako bi se pažnja građana skrenula sa studentskog pokreta i zahteva za vanredne izbore – poručuje naša sagovornica dodajući da zahtev za podizanjem spomenika Draži Mihailoviću bilo gde u Beogradu se mora odlučno odbiti.

Davidov Temerinski navodi da je najbolji, a sumarno izražen argument za takav stav daje avokat Srđa Popović koji pokušaj vlasti da rehabilituju Dražu Mihailovića tumači kao rehabilitaciju Mladića, ocenjujući da je Draža, „u ime iste ideologije, etnički čistio Bosnu od muslimana, kao i Mladić 50 godina posle.

Prema njenoj ocean to je, ujedno, najgori aspekt ove maligne ideje jer podstiče savremenike na kopanje po još svežim ranama nastalim tokom građanskog rata povodom raspada Jugoslavije, budući da, pored toga što je osuđen zbog oružane borbe na strani okupatora, Dragoljub Mihailović je osuđen za brojne ratne zločine, koje su počinile jedinice pod njegovom komandom, uključujući pokolj u Gatima, pokolj u Vraniću, pokolj u Boleču, pokolj u Drugovcu i pokolj muslimana Pljevalja, Čajniča i Foče.

– Po srpskim selima pred kraj rata živalj se više plašio četnika nego Nemaca, što mi je pričala mama, koja je tada bila devojčica, i koja je sa porodicom iz Beograda odlazila u “bežaniju”. Podizanje spomenika Draži Mihailoviću ne dolazi u obzir. Građani Beograda I Srbije neće dozvoliti to poniženje – zaključuje ona.