Draža i Ratko iz Marvelovog multiverzuma

Tužne reči ne krije ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali još teže i suznije pokazuje gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji je čak i na svom Instagram nalogu okačio sliku ovog đenerala kome su ruke krvave do lakata. Čak i profesor Čedomir Antić u tjedniku „Kompas“ hvalospevi neumrlog vojskovođu da je „stao uz srpski narod“, te da je branio „Jugoslaviju, a to su SAD i Nemačka proglasile za međunarodni zločin“. Da ne zaboravimo, hoće takođe gradonačelnik Beograda da upriliči još jednu zgodu, a to je da podigne spomenik generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, koji je takođe tokom Drugog svetskog rata branio srpski narod tako što su njegove bande klale i ubijale sve što se kosilo sa njihovom nacionalnom čistoćom. I sve se to dešava u vrlo kratkom vremenskom periodu, u nekih prethodnih mesec dana.

No, dobro, nije sada baš to šokantno koliko pristojnokratijska Srbija želi da prikaže, naviklo se ovde, da naprednjački bašibozuci, a bogme i mnogi drugi cmizdre za ratnozločinačkim nitkovima i drugima slične prirode koji su branili srpstvo tako što su streljali, palili, silovali, punili jame i logore, pretovarali leševe i sakrivali ih u sekundarne i tercijarne rupčage.

Ali valjalo bi podsetiti šta sve stoji iza imena Draža, a šta iza imena Ratko, kako ne bismo dolazili u situaciju da dobijamo superheroje Ratka Mladića i Dražu Mihailovića poput nekih malverovskih, koji kao da su sa plaštom preletali bosanske predele i spasavali ljude od kojekakvih nemani.

Ne, iza ova dva imena, razume se, ostala je samo pustoš, patnja i nesreća. Kada se spominje Ratko Mladić i cela njegova družba: Radovan Karadžić, Biljana Plavšić & co, mi ne možemo da ne spomenemo Srebrenicu, Sarajevo, Prijedor, najveću masovnu grobnicu Tomašicu, Foču, Omarsku, Višegrad, Tuzlansku kapiju i mnoge druge otvorene rane iz tog doba. Ako već pričamo o Draži Mihailoviću i njegovim banditima, ponovo moramo do Foče, pa do Vranića, Boleča, Kozare, Sandžaka, istočne Bosne i svih onih mesta gde su četničke jedinice iza sebe ostavljale spaljena sela i poklane civile pod izgovorom zaštite naroda.

Zato nama danas naprednjački mufljuzi pokušavaju da tuđmanovski pomešaju kosti, da se, kao, ne zna ko je u kojem ratu kakav bio, ko je šta radio, ko je punio jame, klao i spaljivao, a ko se borio za slobodu i protiv okupatora.
Naravno, sve je to jedna velika kazališna predstava u kojoj se uz patetične izjave i nacional-šovinističko cmizdrenje oplakuju ratni zločinci, ali suština se, zapravo, pronalazi u političkoj funkciji takvog revizionizma. Rehabilitacijom Draže i ostalih nitkova, pored istorijske fantazmagorije, čitavog tog nakaradnog vrednosnog i političkog sistem koji je devedesetih razorio ovu zemlju, u pozadini njihove normalizacije i povratka restaurirao se i kapitalizam.

Nije slučajno što se uz kokarde, mitove i nacionalističke baljezgarije paralelno reinstalirao i pljačkaški poredak u kojem je šačica tzv. patriota razvalila fabrike, radnike, javna dobra i čitavu državu. Iza kulisa su se stvarali tajkuni, partijski karteli i legalizovane gangsterske strukture koje su od Srbije napravile privatni posed, a danas potpunu koloniju. A pranjem Ratka Mladića i ostalih krvavih kreatura pokušava da se opere i sadašnjost, jer ako uspeš da masovne grobnice, opsade gradova, logore i etnička čišćenja predstaviš kao odbranu naroda, onda mnogo lakše možeš da opravdaš i današnje nasilje, represiju i kriminal. Pošto je onda, jelte, sve dozvoljeno ukoliko se uvije u zastavu i proda kao viši nacionalni interes.

Tužna istina jeste da se svi mrtvi, prognani i nestali pretvaraju se u fusnotu koja smeta toj velikoj patriotskoj bajci, bajci koja pod tepih gura logore, opsade, silovanja, streljanja i etnička čišćenja, kako bi umesto istorijskih činjenica prihvatila nekakav Marvelov srpskosvetaški multiverzum, dok u pozadini naprednjačke karakondžule bezbrižno nastavljaju svoje razbojništvo.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.