Proslava Dana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, tako je još jednom protekla u znaku predstavljanja najnovije generacije domaćih, a već internacionalno znanih i dakako primećenih umetnika, ovaj put umetnika ljudskog glasa i njegove nesvakidašnje lepote što potiče iz izrazito individualnih karaktera. Sopran Dušica Bijelić, mecosopran Milijana Nikolić, tenor Rozario La Spina i bariton Nikola Mijailović, uz perfektnu podršku klavira Đorđa Nešića, demonstrirali su dakle na podijumu Kolarca takvo jedno sazvežđe budućnosti svojih glasovnih moći, da naša operska scena – bude li pametno održavala prijateljstvo sa ovim izuzetnim umetničkim personama – zbilja ne bi trebalo da strepi za narednih mnogo godina svog postojanja.

Već sam izlazak pred ključajuće slušalačko grotlo u Velikoj dvorani, ovom dijamantskom kvartetu pribavio je namah punu pažnju njihovim raskošnim Verdijem, u kojem se niko nije izgubio u mnoštvu, no odmah u startu baš pridobio svojim unikatnim umećem nove i stare obožavaoce. Usledila je niska upečatljivih numera – od senzualnosti Dalile u punom ispoljavanju pevačkog bića Milijane Nikolić, preko Masneove arije iz opere „Tais” koja Nikoli Mijailoviću smesta pribavlja povike „bravo!”, te nadalje Torobine „La Petenera” u superiornom prepletu nijansiranja, dikcije i strastvenosti Dušice Bijelić, pa sve do mediteranski tople i neodoljive „O sole mio” u delikatnom tumačenju Rozarija La Spine. No, njihove konstelacije od žeženog zlata, poput one jednostavno savršene, iskričavo žive i električne u Donicetijevom „Ljubavnom napitku”, te divno umilne u „Belle nuit, o nuit d'amour”, ili potresno opčinjavajuće u Bizeovim „Lovcima na bisere”, potom onako kompleksne i dramatične u „Samsonu i Dalili” Kamija Sen-Sansa, pa sve do finalnog trijumfalnog trijumvirata u Ofenbahovim „Hofmanovim pričama” – svedoče o takvoj šarmantnoj lakoći i relaksiranosti na pozornici, potkovanoj sjajnim pevačkim talentom, izvrsnom školom i svetskim operskim iskustvom, da ste zaista mogli samo da se prepustite uživanju i maženju svog sluha ovom jedinstvenom predstavom, u kojoj ne znate da li se više divite lepotama pojedinačnih glasova i ličnosti iz kojih oni izviru, ili saradnji, solidarnosti i uzajamnom divljenju ovih impresivnih mladih ljudi. Sve čestitke takođe klavirskom pogonu Đorđa Nešića koji je dostojno stvarao privid i čaroliju čitavog operskog orkestra svojim instrumentom. Baš srećan rođendan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine!