Frulaš Nebojša Brdarić: Srpska muzika je interesantna za ceo svet, ali nedovoljno istražena 1Foto: Tatjana Bojović

– Ja sam Somborac, a sviram frulu. To je malo atipično, jer ona nije mnogo zastupljena u ovom kraju. Iako to nije tipično, prvobitna ideja je bila da se spoji frula i tamburaški orkestar. LJudima sam na albumu kroz taj spoj dokazao da je moguće ukombinovati ta dva zvuka – to za Danas kaže muzičar i producent Nebojša Brdarić, koji je prošle nedelje u kafani „Kafana“ promovisao svoj prvi samostalni album „Vojvođanska frula“.

Album je objavljen za diskografsku kuću Multimedia Music, a promociji su prisustvovali Bilja Krstić, LJuba i Boda Ninković, Jovica Tišma, Nenad Zlatanović, Rastko Aksentijević, članovi grupa Kalem i Iskon i mnogi drugi…

Frula je naš tradicionalni instrument, kako ste ga zavoleli?

– Do frule sam došao sasvim slučajno. Kada sam imao oko 10 godina, za Božić sam bio sam položajnik kod komšije, i dobio sam malo ozbiljniji novac. Kao svako dete hteo sam da kupim igračku. Otac mi je rekao: „Ma, za godinu dana ćeš je izgustirati, kupi nešto korisno“. Ja sam ga pitao šta je to korisno, a on odgovorio: „Kupi frulu pa sviraj“. Pristao sam. Međutim, u Somboru ni tada nije bilo puno mesta gde može da se kupi frula, ali je Robna kuća „Beograd“ u centru Sombora imala dve frule u asortimanu. U tom trenutku sam išao u muzičku školu i svirao violinu, koja mi i nije baš išla, jer je izuzetno komplikovan instrument. A na fruli sam odmah uspeo da dobijem ozbiljan ton. To me je inspirisalo da počnem na „na sluh“ da učim kompozicije, koje sam mogao da čujem. Imali smo neke stare singlice od Save Jeremića… Malo po malo, pita me otac da li želim da posetim neka takmičenja po festivalima, i tako je krenula jedna, druga nagradica, uzeo sam učitelja i sve se dalje razvijalo. Prvi rezultati su me zainteresovali.

Pored tamburaške, spojili ste i klasičnu muziku sa frulom, to je tek nesvakidašnje…

– Tih pojava sviranja klasične muzike na fruli je bilo i ranije. Izveo sam „Čardaš“, kompoziciju koju je stvorio Vittorio Monti. To je jako popularna kompozicija na teritoriji Vojvodine. Osnovni oblik te kompozicije je – klavir i violina, on je pisan za violinu, uz pratnju klavira. Ja sam napravio klavir i frulu.

Kako je došlo do saradnje sa Biljom Krstić?

– Bilju Krstić znam odavno. Kad smo bili sestra i ja mali, jedan od prvih nastupa nam je bio kao predgrupa Bilji Krstić, kada je dolazila u Sombor. Nastupili smo sa dve, tri numerice, frula – vokal, i to je bio prvi kontakt sa njom. Kada sam došao u Beograd počeo sam da radim sa LJubom Ninkovićem, koji je sarađivao sa Biljom Krstić dugi niz godina. Malo smo se upoznali jer je ona pratila moj rad od tih dečačkih dana. Ove godine, posle Beovizije, na kojoj smo nastupali sa grupom Biber, pošto je ona bila u komisiji, pozvala me je da učestvujem u njenom koncertu i da se pridružim grupi Bistrik, jer im je zafalio frulaš. S obzirom da je Bilja Krstić ipak Bilja Krstić ja sam je zamolio da presluša album, jer cenim njeno mišljenje. Drago mi je što joj se svideo moj materijal i što je toliko lepih reči rekla.

Imate ideju da promovišete frulu po Nemačkoj, Holandiji… Kako mislite da će ta evropska scena reagovati na naš nas etno instrument?

– Mislim da je naša muzika jako interesantna za ceo svet, a da nije dovoljno istražena. Neki segmenti su istraženiji, neki ne. Međutim, frula sa ovim našim repertoarom – muzikom Vojvodine – nije toliko prisutna koliko treba da bude. Mislim da će im biti interesantno, jer su kompozicije koje izvodim virtuozne, i gde god da se izvode publika se zainteresuje. Sa druge strane, imamo te lepe, široke rubato kompozicije koje su primamljive za emotivniju publiku. Smatram da imamo šanse, samo da dođemo u situaciju da prezentujemo našu muziku.

Bilja Krstić: Nema brige za tradicionalnu muziku

Umetnica Bilja Krstić se na promociji albuma „Vojvođanska frula“ prisetila trenutka kada je Nebojšu Brdarića prvi put srela. „On je bio dečak. Došao je u muzičku redakciju Prvog programa Radio Beograda, tu smo sedeli mi, neki muzički urednici, on je odsvirao par kola i mi smo svi pali u nesvest. Sa takvom lakoćom je svirao da se tada već videlo da će on zaista biti jedan veliki umetnik. Sa ovim albumom je svakako to dokazao“, prisetila se Krstić i dodala da joj se kod autora dopada sve, od furioznog, do trkačkog tempa… „Nikad nisam do sad čula da se kola sviraju u takvom tempu! Zaista si napravio fantastičan spoj tamburaške muzike sa frulom. Uvek mi padne na pamet nešto što mi je još davno Mikan Obradović rekao, kako ona bisernica tambura, najmanja u orkestru, u stvari ima isti opseg kao frula i kada neko bude napravio taj spoj, to će biti ta lepota i ta raskoš koja može da se čuje na nekom albumu. Nebojša je upravo to postigao!“ Krstić takođe je izrazila zadovoljstvo što je autor na ovom albumu okupio ozbiljnu ekipu muzičara, a njega uporedila sa velikanima frulaške muzike kao što su: Sava Jeremić, Velja Kokorić, Tihomir Paunović, Bora Dugić, Mikan Obradović… „Dok imamo ovakve muzičare, nemamo uopšte razloga za brigu gde će nam stići tradicionalna muzika“, kazala je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.