INTERVJU Bil Guld: Moja povezanost sa rakijom je ista, ali mi se iskustvo tokom godina produbilo

Bil Guld je takođe povezan i sa Balkanom na više načina, prvo jer je tu prvi put probao rakiju na koncertu u Budimpešti 1992. godine, piše City Magazine.

Nakon toga je imao svojevrstan „road trip“ trabantom od Berlina pa sve do Tirane, što je obuhvatilo Zagreb, Beograd, Skoplje i Prištinu, koja je dobila i pesmu na izdanju Album of the Year.

Kasnije se više puta vraćao u Srbiju i na Balkan i rado probao razne rakije, a potom je odlučio i da proizvodi svoju koju bi ponudio sunarodnicima u SAD.

Rakija ima simboličan naziv Yebiga, pravi se na Goču, a od marta će dobiti i varijantu koja će konačno biti dostupna u Srbiji.

Tim povodom smo popričali sa Bilom o rakiji, dogodovštinama u Srbiji i još mnogo čemu.

Šta Vam znači rakija, nakon toliko godina otkad ste je probali i čak počeli da je proizvodite?

Ovako bih to postavio – moja povezanost sa rakijom je ista, ali mi se iskustvo tokom godina produbilo. U početku, to je bilo nešto što je bilo kako treba u iskonskom smislu, nešto u čemu sam zaista uživao sa prijateljima. Tek kasnije, kada sam počeo da razmišljam o pokretanju brenda, postao sam svesniji procesa pravljenja, takozvane ‘prave’ priče o njenom mestu u društvu i svim sitnicama koje ulaze u proces dolaska od destilerije do domova ljudi… Sa muzikom, npr, ponekad demistifikacija procesa može da uzme deo magije i o tome mogu da svedočim iz prve ruke. Ali u slučaju rakije, ova vrsta znanja me je samo dodatno obodrila.

Koja je najčudnija ili najzanimljivija rakija koju ste probali?

Poslednja rakija koja me je zaista oduvala bila je Travarica iz destilerije Čedina rakija. To je biljna rakija, ali postoji nešto u vezi sa tom konkretnom kombinacijom sastojaka što je izazvalo neku promenu u mom mozgu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Yebiga Rakija (@yebiga_rakija)

Zašto Yebiga? I zašto baš Goč?

Yebiga zato što Jebiga. Nisam mogao da u SAD nađem rakiju koja me podseća na Srbiju, pa sam odlučio da sam donesem jednu, ne znajući ništa o procesu uvoza, distribucije ili marketinga žestokih pića. Takođe, moja prva, formativna iskustva sa rakijom nisu bila na fensi mestima, već u domovima ljudi i kafanama, gde, kao što znate, vrlo često možete čuti baš ovu reč. Kada sam je doneo u SAD, želeo sam da uz ukus predstavim i to nepretenciozno iskustvo koje sam i sam imao. Tako da postoji nekoliko razloga zašto se to činilo kao pravi način.

A što se tiče Goča, postoji niz razloga zašto je to odlično mesto za pravljenje rakije i, iako širom Balkana postoje sjajna mesta za destilovanje, Goč ima neke ključne faktore poput vode i klime, što ostavlja neizbrisiv trag na rakiji.

Da li planirate da prodajete i reklamirate Yebiga rakiju u Srbiji? Da li će možda postojati i druge varijante od drugih vrsta voća?

Zapravo, DA. Yebiga je prvobitno napravljena kao izvozni proizvod za SAD u borbi protiv nestašice prirodno proizvedene rakije. Međutim, puno ljudi šalje mejlove iz Srbije i pita gde može da je kupi i potpuno su zgranuti što je nema tamo. Čujem čak i da neki krijumčare Yebiga NAZAD u Srbiju, što je presmešno.

Tako da, da, Yebiga će konačno biti dostupna u Srbiji od marta. Pošto se pravi ručno, a kvalitet je sve, u pitanju će biti ograničena dostupnost. Naći će se na određenim mestima u zemlji, ali ukoliko je potražite, trebalo bi da možete i da je nađete.

Da li biste ikada ponovili putovanje automobilom iz 1996, po mogućstvu sa boljim kolima?

Imao sam nekoliko varijacija na temu tog puta od tad i bio bi pravi izazov da nađem gori auto od prvobitnog. Ali ponovo bi to sve učinio u istim kolima bez oklevanja.

Ostatak intervjua možete pročitati na City Magazinu.