Jarboli pred koncert u Spratu: U podzemlju je teže ispoljiti ljudskost

„Dobrodošli ljudi“, pevaju Jarboli, a uz to najavljuju program bogat pesmama iz svih faza benda.

Daniel Kovač, Boris Mladenović, Žolt Kovač i Nemanja Aćimović ove subote priređuju žurku koja se ne propušta, a uoči nastupa dali su intervju za Danas.

Kako se spremate za nastup u Spratu, i generalno za koncerte? Na čemu radite, o čemu razmišljate? Imate li neke „rituale” ili šta vas najviše uzbuđuje kako se datum nastupa i susret sa publikom približavaju?

– Spremamo se tako što držimo ozbiljne probe. Napravimo raspored pesama, kao da je koncert, pa onda sviramo ceo spisak bez pauze. Takav metod nas čini mentalno i fizički spremnim za dugačak koncert. Pre i posle toga, zbijamo šale.

Koji su vam, posmatrano sa stejdža, omiljeni momenti sa publikom? Da li vas neki od njih podstakne da pomislite: „Volim svoj posao”, u onom plemenitom smislu?

– Volimo kada se publika začudno ponaša, kada neko pleše na neobične načine. Nadamo se da Jarboli nikada neće postati posao. Jarboli su čista ludost, prst u oko nasilnom svetu. Anomalija koja fukcioniše.

Kada se osvrnete na pesme, iz kojih dubina, egzistencijalnih, društvenih, romantičnih, dopiru inspiracije za tekstove Jarbola?

– Odlično pitanje. Dopiru iz upravo iz nabrojanih dubina. Egzistencijalnih, društvenih i romantičnih, kao i podrukavaca tih dubina.

Koje ekscentrične karakteristike izdvajaju istočnoevropski rokenrol u odnosu na zapadni ili „klasični” rokenrol, i zašto vam je ta distinkcija važna?

– Rokenrol u Srbiji, pa i u celoj kontinentalnoj Evropi, mora da pronađe svoj jezik i način, a ne da kopira inostrane modele. Ako si već ovde, bolje je da zvučiš kao tvoj život, nego kao život afroamerikanca, nekog britanca ili jamajčanina. Iz te ideje dolazi Jarbolovski dah svežine.

Trenutno smo u zenitu aktuelnosti dodele Oskara, a prethodno su medijima i društvenim mrežama vladale evrovizijske euforije. Ako se neko zlato može prosejati iz blata glamura i lake zabave, to su umetnici i autori koji iskoriste platformu da progovore za podršku Palestini, protiv rata, za zaštitu slabijih, očuvanje planete… Čak su i mnogi muzičari povukli svoje pesme sa Spotifyja jer je investirao ogroman novac u vojnu AI tehnologiju. Kako doživljavate te male pobede ljudskosti?

– Podržavamo. Međutim, gorenavedeno se odnosi na poznate i slavne ličnosti iz sveta, sa televizora i filma. U odnosu na njih, naša realnost je da smo mi u podzemlju, a u tom podzemlju je još teže ispoljiti ljudskost i na toj muci se poznaju junaci. Mi, valjda, i imamo slušaoce zato što govorimo ljudima da ima još neko ko deli njihove muke i da tirane treba razotkrivati i gaziti ih. To, valjda, izbija iz svake naše pesme.

Kako gledate na trenutno filmsko, muzičko, književno i umetničko stvaranje? Imate li favorite među savremenim delima, ostvarenjima i autorima na koje biste skrenuli pažnju?

– Ivan Čkonjević je objavio novi roman koji se zove Flora. To je verovatno najbolja knjiga koju možete da pročitate ove sezone. Slušajte Radio Beograd 2 i 3, tamo ima dosta toga zanimljivog. Ima i dobrih internet radio stanica poput Undergrand-a, emisija Igora Brakusa i Radio Aparata.

Stvarate od devedeset prve, a neki kažu da u Srbiji devedesete i dalje traju. Samo u poslednjoj godini imali smo neke od najupečatljivijih studentskih protesta, na nekima ste i nastupili, kao i slavno otvaranje SKC-a i njegovo neslavno zatvaranje. Da li biste nas, kroz neke vaše stihove, „provozali” kroz tri i po decenije stvaranja i društveno-kulturnog zapažanja?

– To i radimo. Dođite na koncert – program je bogat, iz svih faza našeg orkestra. Usput, još može i da se pleše uz takvu društvenu kritiku, pa i upozna srodna duša, dakle dobijete ceo paket – i za glavu i za telo.

Koji vam stih budi nadu u bolje sutra?

– Robet Plantov: „and she’s buying a stairway to heaven“.