Svečano otvaranje sezone Beogradske filharmonije 21. septembra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U zemlji gde je muzička kultura zakržljala izvodiliti Bartokovu operu mu dođe kao kada bi od osobe koja ne zna ni piljarski račun očekivali da se koristi savremenom algebrom koja se koristi u kvantnoj fizici. U nas nikada nije izvedena neka od kapitalnih Hendlovih opera „Julije Cezar“, „Alcina“,…, a to je kompozitor kome su se divili Hajdn, Mocart, Betoven; ili neka od opera, najvećih mastora komponovanja: Telemana, Ramoa… Barok je u nas nepravedno zapostavljen, a on je najbolja ulaznica u klasičnu muziku; eto i žene vrhunskog baroknok kompozitora Elizabete Jacquet de la Guerre „Céphale et Procris“ ili jedan José de Nebra – „Amor aumenta el valor“. Ulaznica u operu mogu biti i brojni italijanski kompozitori poput Pergolezija, Leonarda Lea, Lukeze, Đakomeli, Galupija, Pičinija… A tek zapostavljene ikone svog vremena nenadmaški kompozitori Adolf Hasse, Gretri, Gosek, Misliveček… Ili zaboravljeni filozof koji je pisao i opere Žan-Žak Ruso „Le Devin du Village“ (1752)…