Ona je izvanredan pisac, dostojan Šekspira i smatram da joj je prošle godine nepravedno izmakla Nobelova nagrada za književnost, iako je bila u najužem izboru. Atvud je dala sasvim autentično tumačenje „Bure“, a opet po mnogo čemu slično originalu. Mislim da je u romanu „Đavolji nakot“ uspela da postigne atmosferu sličnu Šekspirovoj „Buri“ i da je njeno tumačenje ovog dela sasvim u skladu sa Šekspirovom dramom, što se i očekivalo od književnog genija kakav je Margaret Atvud – kaže za Danas prevodilac ovog romana na srpski jezik Aleksandra Čabraja pred večerašnji 37. Lagunin književni klub posvećen romanu „Đavolji nakot“ i projektu Hogart Šekspir u kome vodeći svetski pisci današnjice obrađuju Šekspirova dela.

O ovim temama, pored Aleksandre Čabraje u knjižari Delfi u beogradskom SKC-u govoriće književnica i filozof Divna Vuksanović i pozorišni reditelj Dejan Mijač, koji je 1987. Šekspirovu „Buru“ prvi u tadašnjoj SFRJ režirao na otvorenom – na ostrvu Lokrum kod Dubrovnika, koja je u koprodukciji JDP-a i Dubrovačkih letnjih igara, izvedena u hrvatskom prevodu i pod nazivom „Oluja“.

Promenivši imena likova Margaret Atvud je Šekspirov svet osvete i čarolije prenela u pozorišnu magiju. NJen glavni junak Feliks, umetnički direktor Mejkšiveg pozorišnog festivala, na vrhuncu slave i moći izdajom najbližih saradnika završava u izgnanstvu iz kog, u okviru pozorišnog kursa u obližnjem zatvoru, sprema premijeru „Bure“ s kojom će se osvetiti i vratiti, pod svojim uslovima, u umetnički svet iz kog je bio proteran.

– Upravo dajući pozorišnoj predstavi ključno mesto u svom romanu, Atvudova je ostala verna originalnom ambijentu Šekspirovih dela, koja su neodvojiva od pozorišta. Time što je izvođenje drame postavila u specifično okruženje popravnog doma, Margaret Atvud je pokazala univerzalnu primenljivost i prijemčivost Šekspirovih drama, koje su u svom izvornom vidu bile namenjene veoma raznovrsnoj publici. Zbog toga mi smeta kada se Šekspir tumači kao nepristupačni klasik namenjen samo odabranima – objašnjava Aleksandra Čabraja.

„Đavolji nakot“ iz pera čuvene kanadske književnice i dobitnice Bukerove nagrade Margaret Atvud, peta je knjiga iz Lagunine edicije za dela iz projekta Hogart Šekspir. Do sada su kao novoispričani „Mletački trgovac“, „Otelo“, „Ukroćena goropad“ i „Zimska bajka“ na srpskom objavljeni romani „Ime mi je Šajlok“ Hauarda DŽejkobsona, „Novi učenik“ Trejsi Ševalje, „Prznica“ En Tajler i „Procep u vremenu“ DŽenet Vinterson. Čabraja najavljuje da će Laguna objaviti sve knjige iz Hogart Šekspir serije.

– Različita su mišljenja o tome koliko i kako se danas treba baviti Šekspirom. Lično smatram da se Šekspirova dela često interpretiraju suvoparno i neinventivno, ili pak suviše avangardno. Sve u svemu, interpretacija Šekspira možda i ne manjka, ali dobrih interpretacija nikad nema dovoljno. Budući da je i sam Šekspir za svoje drame najčešće tražio inspiraciju u najrazličitijim delima i tekstovima, mislim da je ideja da poznati pisci današnjice tumače Šekspira svako na svoj način i stvaraju originalna dela nadahnuti njegovim dramama veoma prikladna – kaže Aleksandra Čabraja.