Simon Čudotvorac

Simon Trpčeski (1979) blista od svoje obdarenosti u kakvom god društvu da se zatekne. Bilo da ga na sceni vidite kao gipkog pijanistu izuzetne veštine i duhovne snage da se bez po muke nosi i sa najvećim svetskim orkestrima i najzahtevnijim maestrima. Bilo da se sav predaje prijateljskim susretima u okviru klasične muzike, kakav je poslednji put kod nas bio onaj sa violinistom Romanom Simovićem, bilo da sa svojim vrsnim kolegama pravi čarobni dar-mar prinoseći vam prekrasno izobilje makedonskog melosa na poklon – Trpčeski je uvek on sam lično.

Skromnost, a interpretativna berićetnost, šala i smeh umesto nekakvog serioznog „odrađivanja“ visokoparnog umetničkog repertoara, zaštitni su znak ovog ozarenog momka, jednako kao i njegovo neporecivo dosezanje onog najblistavijeg i istovremeno najizazovnijeg u takozvanoj „ozbiljnoj“ muzici. Dovoljno je samo baciti pogled na spisak ansambala, dirigenata, dvorana i prilika u kojima je Simon Trpčeski nastupao i doslovno širom sveta, kao i preleteti upravo neverovatan niz izvedenih dela te visoke odlike za ona snimljena, pa da vam bude jasno o kakvom živom velikanu iz ovog dela sveta je reč. A Trpčeski još nema ni punih četrdeset godina.

Ono što je možda i najdirljivije u svemu jeste to da se Simon Trpčeski nimalo nije „pokondirio“ u svom pijanističkom pohodu na veliki svet. I ne samo da uopšte nije zaboravio slatku zemlju svog porekla, već je celu svoju bespogovornu karijeru klasičnog muzičara od pedigrea stavio u službu proslavljanja folklorne zvučne baštine sopstvene domovine Makedonije. S tim u vezi, projekat „Makedonisimo!“ (kompozitor Pande Šahov: „Pletenice“) – koji je u produkciji CEBEF-a ekskluzivno predstavljen i beogradskoj publici u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine – proputovao je Evropom, a sa njim i Trpčeski zajedno sa dragim i izuzetnim prijateljima-umetnicima na svojim instrumentima: Aleksandrom Krapovskim (violina), Aleksandrom Somovom (violončelo), Hidanom Mamudovom (Klarinet, saksofon, kaval) i senzacionalnim Vlatkom Nuševom (udaraljke). Rezultat je bio jedno veče nezamislive vedrine, jarkih a filigranskih ritmova, te setnih ali nekako u isti mah i poletnih melodija.

O delu Pande Šahova pod imenom „Pletenice“, koje i čini okosnicu koncertnog spektakla „Makedonisimo!“, mogli bismo mnogo toga i do detalja reći. Šest stavova-pletenica ove jedinstvene narodno-klasične kompozicije izuzetne složenosti i prefinjenog rada, tretiraju svaki za sebe osobene i ponajčešće veoma kompleksne metričke obrasce izabranih igara i pesama iz prebogate zaostavštine naših južnih suseda – nekada mile braće i sestara u zajedničkoj državi. Zapaljiv ili tek samo titrajući ritam, melodika koja slama srca potresajući nas do srži, ali pre svega način na koji se te drevne teme među sobom u svom naočitom pripovedanju povezuju, te još i više sam interpretativni iskaz okupljenih muzičara što daju sve od sebe delikatno rukovođeni partiturom Panda Šahova – ostavlja najsnažniji utisak.

Bez sumnje temperamentni, ali ne igrajući na jeftinu folklornu pirotehniku, te prožimajući otmenim džezom, ali i majstorstvom svojih duhovnih učitelja Ferusa Mustafova i čika Ace Šišića, svu ovu iskonsku lepotu Simon Trpčeski i kamerni ansambl njegovih još uvek mladih, a već prekaljenih muzičkih kamarada, u svim tim osetljivo lepim valerima, što ih je zabeležio i u svet klasične umetnosti ‘prepevao’ Pande Šahov, nisu ispustili iz ruke onaj končić povezan sa dušom narodnog stvaralaštva. Onog istog koje je svojim svevidećim jezikom punim začudne magičnosti još davno opisalo izloženost čovekovu svakovrsnim nedaćama, ali i njihovo prevazilaženje kroz ljubavnu čežnju, igru i druženje, pečalbu, kako kroz ono intimno, tako i skupno radosno-melanholično … A Trpčeski stoji u srcu inspiracije za baš ovakav slasni projekat. Šta još reći osim – Simon Čudotvorac.