Smanjena institucionalna podrška i slabo tržište – osnovni problemi umetnika u Srbiji

Grupna izložba malog formata obično okuplja više od pedeset izlagača veoma različitih umetničkih senzibiliteta, sa preko dve stotine radova u najraznovrsnijim likovnim i primenjenim tehnikama. To je takođe prilika da se pored radova već afirmisanih mlađih autora prikažu i radovi sasvim novih umetnika, što je posebno važno za razvoja novih umetničkih tendencija i autorskih ličnosti, ocenjuju za Danas Mina Piščević i Miodrag Ninić iz Kulturforum ODKR. Oni su organizovali i, pre par dana, otvorili u kući Đure Jakšića, u ulici Skadarskoj, osmu po redu izložbu, pod nazivom Svežina.  Izložba će trajati do 2. jula, a radno vreme galerije je od utorka do nedelje, u terminu od 14:00 do 21:00 čas.

Kako ističu sagovornici Danasa, organizatori izložbe, tokom prethodnih sedam izdanja Grupne izložbe malog formata prikazano je preko hiljadu radova od preko 400 različitih likovnih umetnika i dizajnera što je, napominju oni, značajano i samo po sebi a posebno imajući u vidu i relativno veliku publiku koja je te izložbe posetila.

– U tom smislu najvažnije je stalno isticanje i negovanje autora kao i stalnog razvoja interesovanja i razumevanja publike za domaću likovnu umetnost a posebno za mlađe autore. Ovo je posebno važno kod mlađih autora čiji rad šira publika slabo poznaje i čija dela se publika teže odluči da kupi. Razvojem komunikacije i interakcije umetnika i publike, razvijaju se umetničke i kulturne potrebe publike koje u krajnjem omogućuju da umetnici stvaraju i da se umetnost i kultura u našoj sredini razvijaju. Mi smo u Kulturforumu svesni koliko je naš uticaj u ovom smislu praktično mali ali smo takođe i svesni koliko je bez obzira na obim ipak veoma važan – pričaju nam Mina Piščević i Miodrag Ninić.

Oni napominju da se mladi umetnici i kulturni radnici u svim oblastima kulture i umetnosti, u Srbiji, danas, suočavaju sa dva glavna izazova i to: smanjena institucionalna podrška i veoma slabo tržište.

– Oba ova problema otežavaju profesionalizaciju umetnika i smanjuju mogućnosti da se perspektivni mladi umetnik i ostvari kao zrela stvaralačka ličnost. Instutcionalana podrška je oslabljena ne samo malim budžetskim sredstvima nego i samom kulturnom politikom koja ne nastoji da iznađe rešenja npr. kroz moguće saradnje sa privredom u smislu godišnjih otkupa ili različitih olakšica u smislu profesionalizacije umetnika. Sa druge strane publike je usled dugog perioda krize bitno oslabljena te je samo interesovanje za umetnost i kulturu veoma slabo. Kulturforum ODKR za sada nastoji da se koncentriše na razvoj publike jer smatramo da je moguće stvoriti okvir u kome će se razvijati kulturne potrebe i navike naročito kod mlađe publike – smatraju sagovornici našeg lista.

Mina Piščević naznačava da, osim toga što Kulturforum priređuje izložbe, najviše deluje na polju likovnih i primenjenih programa.

– Najlepše je u poslu u kome volontiramo sve vreme, što se neki autori javljaju sa sjajem i zahvaljuju što postojimo i preko nas imaju priliku da pokazuju svoj rad. U tim situacijama dodatno shvatam važno ono što radimo. Nedavno smo imali priliku da u Sofiji prikažemo radove 19 mladih autora savremene umetnosti iz naše zemlje i time započnemo prikazivanje novostvarene platforme NEXT Balkan, koja ima ideju da u narednom periodu, povezuje mlade autore iz regiona i prikazuje njihov rad. Iz toga mogu da proniknu i neke nove umetničke kolonije i interakcije – ističe Piščević za Danas.

Ona dodaje da je na početku realizacije i njihov Kulturforum Mikro Moblini društveni kulturni centar, (KFMMDKC)  koji će, prema rečima naše sagovornice, u trojnoj saradnji, sa UK Stari Grad i opštinom Stari grad biti uskoro na snazi.

– U pitanju je sprovođenje u delo, naše ideje od pre nekoliko godina, koja ima za cilj da mnoge umetničke i društvene programe u urbanom gradskom ambijentu, prikazuje građanima i prolaznicima Beograda kao i njima samima da ponudi mogućnost prikazivanja kroz određene adekvatne forme – zaključuje Mina Piščević za Danas.