Poruka umetnika Narodnog pozorišta Beograda: Učinimo dobro delo širenja istine o borbi koja traje i trajaće u Srbiji sve do ostvarenja pravde

U video snimku koji je objavljen 27. marta, čuje se sledeće:

„Velika pozorišna porodico Sveta,

Danas, 27. marta, kada slavimo našu drevnu umetnost, Dionisa, Taliju, Tespisa, neka se svetlost reflektora za trenutak usmeri na Srbiju, u kojoj već četiri meseca traju najveće studentske demonstracije u svetu od 1968. Veličanstvene, mirne, nenasilne, probudile su neizrecivu lepotu i snagu solidarnosti svih generacija koje se bore za pravdu, istinu, život dostojan čoveka. Za poštovanje zakona pred kojima svi moramo biti jednaki. Za istinsku, a ne lažnu demokratiju.

1. novembra 2024. u Novom Sadu pala je betonska nadstrešnica na tek rekonstruisanoj železničkoj stanici i ubila 15 građana I dvoje teško povredila. Za taj zločin izazvan korupcijom mora postojati krivična, politička i moralna odgovornost.

Pozorišta su borbu studenata podržala proglasima, štrajkom, aplauzima za studente na kraju predstava od kojih se tresu zidovi pozorišta. Kakav zagrljaj umetnika, publike! Za nas su etika i estetika neodvojivi. Pozorište je agora. Mesto najdublje razmene emocija, misli, mesto susreta čoveka sa čovekom, mesto večne borbe dobra i zla, u kojem dobro može da pobedi zlo i lepota da spasi svet. Ono je mesto bunta, nemirenja sa raznim licima zla jednog duboko nepravednog društva, ogrezlog u korupciji i autokratiji.

Uloga pozorišta je ontološka. Tiče se bića. Pozorište je i podsvest i savest društva. Ono se danas preliva preko scene. Izlazi kroz gledalište na ulice i trgove gradova i ispisuje manifest nepokorenih pozorišnih stvaralaca koje režim i njegovi mediji napadaju i nazivaju teroristima, izdajnicima, stranim plaćenicima.

Zamislite hiljade i hiljade ljudi, a 15. marta bilo nas je milion u Beogradu, koji ćute u komemorativnoj tišini. Za svaku žrtvu minut. 15. marta. 15 minuta tišine za 15 žrtava. Tišine koja je primalni krik za pravdom i poštovanjem ljudskog života. Ovu tišinu 15. marta prekinuo je misteriozni zvuk nedozvoljenog soničnog oružja koje Srbija poseduje a vlast negira odgovornost za njegovu upotrebu. Nekoliko dana kasnije još jedan život nestao je kao šesnaesta žrtva pada nadstrešnice.

Studenti su kandidovani za Nobelovu nagradu, a dve stotine stvaralaca, među kojima su nobelovci, filozofi, pisci, podržali su njihovu i našu borbu.

Anton Pavlovič Čehov je govorio da kad bi svaki čovek svakog dana učinio jedno dobro delo ovaj svet bi bio jedna velika lepa bašta.Učinimo dobro delo širenja istine o borbi koja traje i trajaće u Srbiji sve do ostvarenja pravde!“