Advokat pisca Vladimira Arsenijevića: Neće biti pokrenut krivični postupak, iako su dva napadača priznala delo

Zbog toga, navodi Janković, neće biti pokrenut krivični postupak. Kako dodaje, ove informacije dobio je iz MUP-a Stari Grad, a ukoliko je takva odluka zaista doneta, kaže on, ona predstavlja zabrinjavajuću poruku javnosti.

„Posebno imajući u vidu sve okolnosti pod kojima je izvršen napad – da je Vladimira Arsenijevića uoči najavljenog komemorativnog skupa povodom trideset prve godišnjice genocida u Srebrenici fizički napala organizovana grupa od oko dvadeset lica, da mu je tom prilikom oduzet mobilni telefon, a naročito da se sve dogodilo u kontekstu višegodišnje kampanje targetiranja i ugrožavanja sigurnosti kojima su bili izloženi on lično i Udruženje KROKODIL, a što je državnim organima dobro poznato“, poručuje advokat.

Takođe dodaje da, prema informacijama koje su mu saopštene, policija će podneti prekršajne prijave zbog prekršaja iz stava 1 člana 9 Zakona o javnom redu i miru protiv samo dvojice učesnika. Time se, kaže advokat, potpuno zanemaruje činjenica da je napad izvršen u okviru organizovane grupe od oko dvadeset lica.

„Takav pristup ne samo da isključuje primenu strožeg stava 3. člana 9 Zakona o javnom redu i miru, kojim je za izvršenje prekršaja u grupi, umesto kazne od simboličnih 20.000 dinara, propisana kazna zatvora, već se ignoriše i institut saizvršilaštva iz člana 23 Zakona o prekršajima, prema kojem odgovornost snose sva lica koja zajedničkim delovanjem učestvuju u izvršenju prekršaja“, kaže Janković.

Arsenijevićev punomoćnik ističe da više zabrinjava činjenica da se odustajanjem od krivičnog postupka odustaje i od mogućnosti da se utvrdi da li iza napada postoje podstrekači, organizatori ili širi obrazac koordinisanog nasilja. Time, kaže, država ne samo da propušta da zaštiti konkretnu žrtvu, već i da odgovori na pitanje koje je od interesa za celo društvo – ko organizuje i podstiče grupe koje poslednjih meseci vrše nasilje nad građanima zbog njihovih političkih stavova ili javnog delovanja.

„Ne radi se ovde samo o Vladimiru Arsenijeviću. U proteklom periodu svedočimo o mnogobrojnim napadima na građanske aktiviste, pripadnike civilnog društva, advokate, novinare, a sada, evo, i na književnike. Zajednički imenitelj tih događaja jeste da žrtve predstavljaju osobe koje javno ukazuju na nedemokratske pojave, zloupotrebe institucija, korupciju i govor mržnje, dok izvršioci često nastupaju kao neformalne, često maskirane grupe, čiji se identitet i eventualna organizovanost retko kad do kraja rasvetle“, poručuje.

Dodaje i da zbog toga posebno zabrinjava utisak da državni organi ovakve slučajeve nastoje da svedu na izolovane incidente ili prekršaje pojedinaca, umesto da ispitaju njihovu stvarnu prirodu i sve okolnosti pod kojima su izvršeni. Takav pristup neminovno ostavlja utisak institucionalne tolerancije prema politički motivisanom nasilju.

„Fizička i psihička bol koju je pretrpeo Vladimir Arsenijević nesumnjivo predstavlja ozbiljnu povredu njegovog dostojanstva i lične sigurnosti. Međutim, društvena opasnost koja proizlazi iz izostanka blagovremene, delotvorne i nepristrasne reakcije državnih organa daleko prevazilazi posledice koje je pretrpela jedna žrtva. Kada institucije ne utvrde punu odgovornost svih učesnika, kao ni eventualnih podstrekača i organizatora, one javnosti šalju poruku da se politički motivisano nasilje može tolerisati, relativizovati ili svesti na prekršaj sa simboličnim posledicama“, navodi advokat.

Naposletku, podvlači Janković, država koja ne štiti slobodu mišljenja i fizički integritet svojih građana otvara prostor da nasilje postane prihvatljiv način obračuna sa neistomišljenicima. To nije problem samo jednog književnika. To je problem vladavine prava i sigurnosti svih građana.

„Od nadležnih organa očekujemo da preispitaju odluku o izostanku krivičnog gonjenja, da utvrde odgovornost svih učesnika napada, da ispitaju postojanje podstrekača i organizatora. Nedopustivo je da se u sprovedenom postupku ne utvrdi odgovornost svih lica koja su učestvovala u grupnom nasilju, uz izostanak svih zakonom predviđenih mera zaštite oštećenog, uključujući zaštitnu meru zabrane pristupa. Srbija ne sme postati društvo u kojem privilegovane grupe određuju granice slobode govora, a institucije njihovo postupanje tolerišu uz potpunu nekažnjivost. Vladavina prava postoji samo onda kada zakon jednako važi za sve – bez obzira na političke stavove žrtve ili identitet učinilaca“, zaključuje.