Srđan Karanović: Nikada nisam snimio film „Tramontana“, ali sam o njemu sanjao 30 godina i pisao ga uvek ispočetka

Kultni filmski stvaralac Srđan Karanović u svom opusu ima neka od najznačajnijih ostvarenja ovog podneblja. Da i onim najkreativnijim i najuspešnijim rediteljima ne polazi uvek za rukom da snime ono o čemu maštaju pokazuje primer njegovog nedosanjanog sna o filmu „Tramontana“, piše Nova.rs.

Karanović i njegova karijera se ovih dana često pominju. Pre nekoliko dana je održana promocija monografije „Malo iznad tla – Srđan Karanović o svojim filmovima“, autora Stefana Arsenijevića, u kojoj dva prijatelja govore o Karanovićevim dugomentražnim igranim filmovima i seriji „Grlom u jagode“.

Ovih 11 razgovora, koji su se vodili tokom prethodne dve i po godine, hronološki prate Karanovićevu filmografiju, u kojoj su naslovi poput „Petrijinog venca“, „Mirisa poljskog cveća“, „Jagoda u grlu“, „Nešto između“, „Virdžine“, predstavljajući uvid iz prve ruke o nastanku filmova, kreativnom procesu, umetnosti režije, dilemama, preprekama i odlukama koje je kao reditelj donosio.
Upravo te prepreke poslužile su kao jedna od tema promocije ove monografije koja je 14. februara upriličena u punoj sali Dvorane Kulturnog centra.

Karanović, poznat po samokritičnosti i uzdržavanju od hvalospeva, odlučio je da posebnu pažnju posveti jednom svom filmu o kojem je sanjao punih 30 godina. U pitanju je ostvarenje pod nazivom „Tramontana“, za koje je Stefan Arsenijević istakao da ide u prilog tvrdnji da postoje snovi koji se nikad ne ostvare „zato što živimo na ovom podneblju“ i „uprkos tome što su Karanovićevi filmovi bili na najvećim festivalima“.

– „Tramontana“ je jedan potpuno nestvarni projekat koji je nastao kao moja prva ideja za igrani film, za vreme okupacije Čehoslovačke 1968. godine – počeo je priču Karanović i otkrio šta mu je tada, na samom početku stvaralačke karijere, poslužilo kao inspiracija.
– U tom osećaju da ljudi i narod ne mogu delovati i pobediti silu i da ne mogu živeti onako kako hoće, ja sam se razočarao u politiku, da ne kažem u svakodnevni život, i krenuo da maštam o filmu koji će biti što je moguće veća kontra realnosti.
Mladalački ideali i želja za životom u nekom pravednijem svetu nisu ga napustili ni kasnije, kada je ostvario uspeh kao reditelj. Ideja o priči koja nema uporište u mračnoj realnosti naših života nikada nije ugledala svetlost dana, a prema Karanovićevom priznanju, od nje je odustao tek kada se raspala Jugoslavija.

– Taj film nikada nisam snimio, ali sam o njemu sanjao 30 godina i pisao ga uvek i uvek ispočetka, sve do kraja postojanja Jugoslavije kada smo ostali u državi bez mora. Taj film je trebalo da se odvija ceo na moru – otkrio je reditelj.
Govoreći o neostvarenom snu koji je ovaj film, Karanović je naveo da za njim žali, ali da apsolutno razume sve koji su odbijali da na njemu rade.

– To je jedna fantazija i ljubavna bajka za odrasle koja skoro da nema veze sa životom. Ali, jako mi je drago što je ta Tramontana postojala u mom životu i što je bila nešto više od samo jednog nerealizovanog projekta. Imao sam još neke nerealizovane projekte, ali ovaj je daleko najvažniji.