Ilustracija

Stećci, kao nadgrobna obeležja karakteristični su za prostor centralnog Balkana, u periodu od 13. do početka 16. veka. Način ukrašavanja i očuvane dekoracije čine ih vrednim umetničkim delima, a natpisi predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost, jer su pouzdani za njihovo datovanje. Na njima je evidentirano mnoštvo ćiriličnih natpisa u kojima se navode srpska narodna imena. Vrednost srednjovekovnih nadgrobnih spomenika međunarodno je potvrđena na Samitu UNESKO-a u Istanbulu 2016. godine, kada je prihvaćena zajednička nominacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije i srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja – stećci upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine.

Izložba Stećci je nastala u trenutku zajedničke nominacije srednjovekovnih kamenih nadgrobnih obeležja – stećaka za Listu svetske baštine Uneskoa, pokrenute na inicijativu ministara kulture Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Već vekovima nekropole pod stećcima privlače poglede svojom strogom monumentalnošću naglašenom belinom kamena. Stećci su najčešće oblika velike horizontalne ploče, sanduka, slemenjaka ili oblika krsta.

Posebnu dokumentarnu vrednost imaju stećci ukrašeni likovnim predstavama, izuzetne simboličke vrednosti ili sa očuvanim natpisima, koji govore o poreklu i statusu pokojnika. Od ukrasa najčešće se sreću plitki reljefi i ugravirani crteži sa predstavama pokojnika, životinja, scenama iz svakodnevnog života, arhitektonskim elementima kao što su arkade ili pročelja kuća, simbolima rozete, mača, polumeseca ili girlande. Smatra se da su stećci bez ukrasa, sada praznih i glatkih površina ispranih stoletnim kišama, nekada nosili živo slikane scene i natpise: nadgrobnici su, dakle ličili na džinovske monolite prekrivene tkaninama živih boja….. Bila su to šarena sela u malom.Izložba će biti otvorena za posetioce do kraja februara.