Stiže film o Hilelu Slovaku, čoveku bez kog ne bi postojao bend Red Hot Chili Peppers

Nakon premijere na festivalu SXSW, film reditelja Bena Feldmana izazvao je veliku pažnju, ali članovi benda su u javnoj izjavi pojasnili kako se ne radi o definitivnom dokumentarcu o bendu, već o intimnom portretu njihovog prijatelja i originalnog gitariste Hilela Slovaka, piše Večernji.hr.

Upravo je to ono što film čini posebnim, jer umesto klasične priče o usponu i padu, nudi dubinski uvid u život mladića čija je umetnička vizija bila temelj za jedan od najvećih rok bendova u istoriji, a čija je tragična sudbina zauvek obeležila njihovu karijeru.

U filmu su intervjuisani Entoni Kidis i Fli, ali i originalni bubnjar Džek Ajrons, a korišćeni su i dosad neviđeni arhivski materijali, Hilelovi dnevnici i crteži.

Priča počinje u hodnicima srednje škole Ferfaks u Los Anđelesu ranih osamdesetih, gde se prepliću sudbine trojice autsajdera: Entonija Kidisa, Majkla „Flija“ Balzarija i Hilela Slovaka. U dokumentarcu, Kidis i Fli opisuju Slovaka kao osobu kojoj su se divili, harizmatičnog i talentovanog umetnika koji je bio daleko samouvereniji i „kul“ od njih.

Slovak, izraelsko-američki imigrant i sin preživelih žrtava Holokausta, već je svirao gitaru u bendu Anthym (kasnije What Is This?) sa bubnjarem Džekom Ajronsom. Upravo je on nagovorio Flija, koji je dotad svirao samo džez trubu, da nauči da svira bas gitaru kako bi im se pridružio.

Taj trenutak bio je ključan, jer je stvorio jednu od najprepoznatljivijih ritam sekcija u istoriji roka. Njihovo prijateljstvo, cementirano ljubavlju prema muzici, komediji i rekreativnim drogama, postalo je porodica koju nikada nisu imali.

Iz te kreativne anarhije i prijateljstva rođen je bend Red Hot Chili Peppers, isprva pod imenom Tony Flow and the Miraculously Majestic Masters of Mayhem.

Njihov prvi nastup bio je zamišljen kao jednokratna šala, ali energija je bila toliko eksplozivna da je odmah postalo jasno kako se rodilo nešto posebno. Kako opisuje kritičar Variety-ja, zvuk je bio „elektrizirajući“: Ajronsovo divlje bubnjanje, Slovakova „chicken-scratch“ gitara i Fli koji je svirao bas kao da „pleše po užarenom uglju“.

Iznad svega toga, Kidis je izbacivao svoje rime poput mitraljeza. Bio je to sirovi, divlji i do tada nečuveni spoj fanka, panka i hard roka koji je definisao njihov zvuk.

Ipak, put do slave nije bio jednostavan. U trenutku kada su RHCP dobili prvu ponudu za ugovor sa izdavačkom kućom, Slovak i Ajrons smatrali su ih tek sporednim projektom, te su odlučili da se posvete svom primarnom bendu, What Is This?, koji je takođe osigurao ugovor.

Pepersi su svoj debitantski album snimili bez njih, iako je Slovak bio koautor pet pesama. Ipak, frustriran smerom u kojem je išao What Is This?, Slovak se naposletku vratio u Peperse, baš na vreme za snimanje kultnih albuma „Freaky Styley“ (1985), koji je producirao legendarni Džordž Klinton, i „The Uplift Mofo Party Plan“ (1987) – to je bio period u kojem je bend u svojoj originalnoj postavi konačno pronašao svoj zvuk, a Hilelov uticaj bio je neosporan.

Hilelov gitariski stil bio je jedinstven. Duboko ukorenjen u fanku i hard roku, sa uticajima Džimija Hendriksa i Led Cepelina, njegov način sviranja bio je baziran na improvizaciji i sirovoj energiji. On je bio arhitekta zvuka koji će kasnije Džon Frušante, njegov veliki obožavatelj i naslednik, preuzeti i nadograditi.

Fli je u više navrata istakao kako ga je upravo Hilel uveo u svet hard roka, a Kidis je jednom rekao da je potraga za novim gitaristom nakon Hilelove smrti bila poput „kupovine novih roditelja“. Njegova zaostavština živi kroz brojne pesme koje mu je bend posvetio, uključujući klasike poput „Knock Me Down“, „My Lovely Man“, „Otherside“ i „Feasting on the Flowers“.

Nažalost, kreativnu eksploziju pratila je i mračna strana. Slovak i Kidis su se od rane mladosti borili sa teškom zavisnošću od heroina. Dok je Kidisova borba bila otvorenija, Slovak je svoju zavisnost veštije skrivao.

S vremenom, droga je počela da uzima danak, iscrpljujući njegovu energiju i kreativnost. Nakon povratka sa evropske turneje za album „The Uplift Mofo Party Plan“, izolovao se od ostatka benda. Nekoliko nedelja kasnije, 27. juna 1988, pronađen je mrtav u svom stanu. Umro je od predoziranja heroinom dva dana ranije, u dobi od samo 26 godina.

Njegova smrt šokirala je bend i scenu. Džek Ajrons napustio je grupu, ne mogavši da se nosi sa gubitkom prijatelja, dok je Kidisa tragedija naterala da se, nakon početnog bega, konačno suoči sa sopstvenom zavisnošću.

Hilel Slovak posthumno je primljen u Rock and Roll Hall of Fame 2012. godine, a ovaj dokumentarac služi kao podsetnik na njegov neizbrisiv trag i genijalnost koja je tragično prekinuta.