Foto: snpVečerašnjom predstavom „Što na podu spavaš“, prema tekstu Darka Cvijetića i u režiji Kokana Mladenovića, 72. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine ušao je u svoju završnicu koju je obeležilo deset ostvarenja, od čega šest dramskih i četiri dečije predstve.
Publika festivala i žiri, u kome su dramaturg Svetislav Jovanov, koji je predsednik žirija, Anđelka Nikolić, rediteljka i Patrik Lazić, reditelj, videli su do sada predstave „Ludi kamen“ zrenjaninskog pozorišta, „Don Žun“ vršačkog pozorišta, „Galeb“ somborskog teatra, „Nevidljiva deca“ Novosadskog pozorišta , dok je sinoć izveden „Mefisto“ Srpskog narodnog pozorišta.
Haris Pašović, reditelj „Mefista“ režirao je raskošnu predstavu u kojoj, pored četrdeset glumačkih imena, igraju i nezaboravna Mirjana Karanović u ulozi Hitera, kao i Miodrag Krivokapić, u ulozi satiričara.
Reditelj koji zna da „umetnost apsolutno može odgovoriti na destrukciju, jer umetnost je kreacija i ona slavi ljudskost i ljudske sposobnosti“, ispričao nam je uoči festivala da je godinama razvijao ideju da napravi predstavu po tom romanu.
„Malo je pozorišta u regionu koja bi mogla da iznesu jedan ovakav epski projekat koji zahteva ansambl od četrdeset glumaca, veliku tehničku ekipu i veliku scenu. Srpsko narodno pozorište je idealno, a Evropska prestonica kulture je omogućila finansiranje ovako velikog projekta. Meni lično, ovaj projekat je važan na više načina. Prvo tematski, ova predstava nas podseća na snagu pozorišta i veliku odgovornost nas koji u pozorištu i umetnosti stvaramo. Zatim, meni je takođe bilo važno da sam posle tolikih godina provedenih u Novom Sadu i Vojvodini, prvi put radio u Srpskom narodnom pozorištu“, objasnio je reditelj.
Kako je rekao, on se u Vojvodini formirao umetnički a s obzirom da je imao 18 godina kada je došao u Novi Sad, može se reći i da je značajan deo svog života proveo ovde.
„Predstava „Mefisto“ je sinteza tog mog života i rada u Novom Sadu i Vojvodini. I još jedan razlog je veoma bitan u mom odnosu u vezi s ovom predstavom, postoji cela generacija glumaca s kojom sam odrastao, koja igra u ovoj predstavi, zajedno sa nekoliko generacija glumaca kojima sam predavao na masteru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. To je za mene pravi praznik da sam radio sa svima njima“, objasnio je reditelj Haris Pašović.
A kada je reč o večerašnjem ostvarenju „Što na podu spavaš“, publika će imati priiku da pogleda koprodukciju SNP Novi Sad, Dramsko kazalište „Gavela“ Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i MESS Sarajevo u priči Darka Cvijetića o jednom bezumnom ratu na našim prostorima.
Govoreći o tome zašto nam je ovakva predstava bila potrebna, reditelj Kokan Mladenović naveo je da nam „treba pozorište osetljivo na sopstveno vreme i fanatično vezano za istinu“.
„Ova priča budi nadu da će, jednom, na ovim našim prostorima ljudi pobediti narode. Ona pokazuje do koje mere smo mi, stanovnici bivše Jugoslavije, ili bar onog njenog dela koji govori istim jezikom, organski pomešani i da je apsolutno nemoguće naneti zlo drugome, a da ga istovremeno ne nanesemo i sebi. Ova priča je, na kraju krajeva, nužna, jer se ratovi u Jugoslaviji nisu završili“, objasnio je Kokan Mladenović.
O glavnom junaku u predstavi, koga lično tumači, pisac Drako Cvijetić kaže da je „predstava ruka više, plod njegove umetničke saradnje sa rediteljem“, sa kojim je radio i komad „Šindlerov lift“ po svom istoimenom romanu.
„Priča je duboko lična, i meni je sam proces rada na predstavi bio i bolan, kao i stresan, detraumatizirajući. Vrlo sam zahvalan svojim kolegama, svima koji su sudelovali u stvaranju predstave, koji su me silno podržavali. Njihova ljubav bila je moja snaga, da isplivam na drugu obalu s teretom koji jednoga trenutka se poput proljetnog cveta preobražava u katarzičnu lepotu“, objasnio je Cvijetić.
A o tome kakvi su likovi u predstavi „Što na podu spavaš“, da li su stvarni na sceni kao što su bili u životu, autor kaže da su stvarni i kada to nisu.
„Znate, Što na podu spavaš je roman, dakle spoj fakcije i fikcije, preplet dokumenata i čiste poetike, e da bi se tako surova i jeziva priča uopšte mogla oblikovati kao narativ. U predstavi, stvari se uduplavaju, pogotovo mojom prisutnošću na pozornici u ravnopravnom odnosu sa svojim likovima. To proizvodi čudesnu situaciju na sceni, i roman propevava u različitim smerovima, sve do „obračuna“ likova s piscem. Dakle, stvarni su i kada ne postoje, jer meso je duh a Reč je telo“, objasnio je Cvijetić.
Od dečijih predstava na festivalu su izvedeni komadi „Guskar Matija“ i „Ne idi daleko“ Dečjeg pozorišta Subotica, „Pradevojčica“ zrenjaninskog pozorišta i „Priče iz nedođije“ Slovačkog vojvođanskog pozorišta, Bački Petrovac.
Kako je Anđelka Nikolić objasnila u podkastu koji vodi selektorka festivala, Aleksandra Glovacki Velikić, ovaj festival kao retko koji ima na programu dečije i dramske predstave i to čini njegov poseban kvalitet.
„Godinama sam na ovom festivalu ali ovoga puta zaista primećujem koliko njegovom kvalitetu doprinose lutkarske i dečije predstave, koliko je značajno i koliko obogaćuje festivalski sadržaj činjenica da su zastupljena oba pozorišta, za decu i odrasle“, objasnila je Nikolićeva.
Više vesti iz ovog grada čitate na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
