Svetislav Basara: Svaka Koraksova karikatura vredi koliko najmanje sto hiljada reči, one su možda i jedini dokumenti iz kojih će moći da se rekonstruiše slika ovih mračnih vremena

-Te karikature – od kojih svaka vredi koliko najmanje sto hiljada reči – nisu bile samo satire, nego možda i jedini dokumenti iz kojih će daleka neka pokoljenja, ako ih uopšte bude, moći da rekonstruišu sliku ovih mračnih vremena – smatra Basara.

Karikaturista koji nas je decenijama fascinirao svojom pobunjeničkom energijom, napustio je ovaj naš svet danas, u 93. godini.

„Čini mi se da je moja karikatura na neki način bila kolektivna terapija svih ovih godina, i da se ljudi gledajući te karikature makar tih nekoliko minuta osećaju superiorno nad onima koji im kroje živote“, govorio je Koraks u poslednjem intervjuu za Danas, 15. februara ove godine, povodom Sretenja, Dana državnosti.

Nasuprot političkom mraku i kolektivnom gubitništvu, raspamećenosti, primitivizmu, ćutanju i pristajanju, on je ovu terapiju „sprovodio“ na stranicama našeg lista gotovo 29 godina, od prvog broja Danasa, u drugim nezavisnim medijima od početka 90-tih, a u ovdašnjem javnom životu njegove karikature prisutne su punih 75 godina.

Koraks nam je podario najlucidnije, najbritkije, najbeskompromisnije i najduhovitije političke komentare o vremenima u kojima smo živeli, i zato su on i njegove karikature bili omiljeni i u delu naše javnosti, i u regionu.

U tom poslednjem intervjuu za naš list, već bolestan, izjavio je da ima velikih problema sa crtanjem, da više ne može da crta sa četkicom.

„Radim karikature na kompjuteru, u fotošopu, i treba mi mnogo više vremena za jednu karikaturu nego ranije. Sada sam sve sveo na jednostavna rešenja, i nekako uspevam. Ja sam odlučio da ću da crtam do poslednjeg daha“.

I zaista je crtao do poslednjeg daha – na naslovnoj strani našeg vikend izdanja, i danas, u danu kad je preminuo, nalazi se Koraksva karikatura – komentar na hapšenje načelnika beogradske policije Veselinna Milića.

„Ne znam dokle može da se zateže ovaj konopac, jer on mora da pukne. To prosto postoji kao zakonomernost“, govorio je Koraks u našem intervjuu, a tada je izrazio i svoju poslednju želju:

“ Voleo bih da me posluži zdravlje da, ako mogu, nekako pomognem da se ova strašna priča što pre završi. Ukoliko je to moguće, apelujem na, hajde da kažem sudbinu, da doživim da sahranim ovu vlast, ovo zlo i ološ. To bi mi bila najveća nagrada za života“.