Premijera predstave „Hasanaginica“ po motivima drame LJubomira Simovića zakazana je za sutra od 19 sati u Novosadskom pozorištu.
Tekst je na mađarski preveo Robert Lenard, a dramaturg je Vedrana Božinović, glumica Narodnog pozorišta iz Sarajeva. Scenograf i reditelj je Andraš Urban, kostimograf Milica Grbić Komazić, kompozitor Irena Popović Dragović. Igraju: Livia Banka, Terezia Figura, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Robert Ožvar, Gabor Pongo, Zoltan Širmer i Marta Bereš u naslovnoj ulozi kao gošća iz pozorišta „Deže Kostolanji“.
Usred svetskih i lokalnih skandala zlostavljanja žena stiže večna priča o večnom zlostavljanju apsolutne žene i majke. Hasanaginica nije samo drevna priča o ljubavi, bolu, muškarcu i ženi, porodici. Hasanaginica je pre svega priča o ženi.
– Mislim da svaki čovek može da se identifikuje sa Hasanaginicom. Svako kome su osnovna ljudska prava uskraćena i ko nema instrumente sa kojima bi uticao na stvarnost oko sebe koja je u suprotnosti sa njegovim htenjima. Zanimljivo je da je treći jezik na kojem je objavljena „Hasanaginica“, nakon srpskog i nemačkog, bio mađarski. Ona, međutim, određeni stepen identifikacije ima samo na tom balkanskom ambijentu dok taj pojam u drugim kulturama nema značenje. Mi ovde jako volimo Simovićev komad, naročito u pozorišnim krugovima. To je drama koja te ne ostavlja ravnodušnim, vrlo je značajna i vrlo dobro je napisana – ističe Urban.
Po osnovnoj vokaciji glumica, dramaturg ove predstave Vedrana Božinović kaže: „Ovo je moja Hasanaginica.“
– Ona je za mene arhetip, ne samo ženski, nego i čoveka koji poštuje sve zakone, živi po njima, miri se sa njima, usklađuje se sa njima i opet strada zato jer ne može prihvatiti da se zakoni menjaju u zavisnosti od toga kako kome odgovaraju. To „zašto“, koje „grmi u glavi“ Hasanaginici, sasvim sigurno grmi u glavi svima nama u sudaru sa apsurdnošću društva u kojem vlada zakon moćnijeg… Iz perspektive pank buntovnice, Hasanaginica jeste slaba. NJen otpor je minimalan, ukoliko uopšte postoji. Ona ne iskače iz šina. Već joj se dešava da šine kojima ide odjednom i nezavisno od nje promene pravac, skrenu pod pravim uglom. Ona se pokorava. Pristaje na nametnute obrasce. Čak i kada ih ne razume. Međutim, ne sme se zaboraviti da ona u svemu tome ostaje verna svojim principima – ističe Vedrana Božinović.
Urbanova „Hasanaginica“ je muzička predstava u kojoj dominiraju songovi koje je komponovala Irena Popović Dragović, od kojih je jedan naziva „Neću da rađam“ bio izveden na konferenciji za novinare. U žestokom pank ritmu, angažovani stihovi „Neću da rađam za državnu potporu“ ili „Neću da rađam da mi decu odgaja neko drugi“, učinili su da se na tada prisutnu publiku izlije sva energija sa pozorišne bine. Fantastično, sve ono što se od pozorišta očekuje danas. Ako cela predstava bude takva, onda će i slogan „Ovako nešto niste videli čak ni kod Andraša Urbana!“ sa kojim se predstava i najavljuje biti potpuno opravdan.
Marta Bereš: Širom otvorenog uma
– Reditelj Andraš Urban objašnjava da je Martu Bereš izabrao za Hasanaginicu, ne zato što misli da u Novosadskom pozorišta nema Hasanaginice. „Naprotiv, nekako se tako sklopilo. Marta je dobra glumica, nismo mi baš puno radili, jesmo neke značajne projekte, ali ne baš jako puno. Imao sam potrebu da radimo zajedno van našeg uobičajenog pozorišnog ambijenta. Marta je talentovana glumica sa specifičnom inteligencijom. Ovo je bio izazov, i za nju, i mene“, istakao je Urban, a Marta Bereš kaže da je u ceo projekat ušla potpuno nevino. „Obično pre početka procesa temeljno istražujem, ali ovoga puta sam zaista želela da budem oslobođena prethodnih znanja i da na probama zajednički dolazimo do rešenja. Želim do premijere um da ostavim širom otvoren. Jedina stvar o kojoj sam razmišljala je šta činiti kad se čovek uzalud bori i govori. Mislim da je tu jedino rešenje vratiti se sebi, vratiti se izvoru, ali to je generalno moj stav u životu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
