Svi žele direktan, živi kontakt sa čitaocima 1

Domaći izdavači knjiga za decu i omladinu proteklih 19 meseci pandemije virusa korona hrabro su borili za svoje razrađene izdavačke koncepte i čitalačku publiku, prilagođavajući se novonastalim uslovima, pre svega jačanjem onlajn prodaje i traganjem za novim vidovima bližeg kontakta sa čitaocima, uključujući i otvaranje novih knjižara, kao što je to slučaj sa Kreativnim centrom.

Velikim izdavačima poput Lagune situaciju je olakšao lanac knjižara Delfi, a dva uzastopna odlaganja Beogradskog sajama knjiga svi su premostili zasebnim oktobarskim izdavačkim onlajn i knjižarskim sajmovima, koji su naizgled u prvi plan stavili samo popuste.

O pandemijskoj produkciji, izazovima, domaćim i svetskim iskustvima za Danas govore predstavnici Kreativnog centra, Pčelice, Odiseje i Lagune, koji smatraju da je direktan lični kontakt sa čitaocima nezamenljiv, neophodan i nepravaziđen uprkos porastu digitalne prodaje u doba korone.

Dobro utvrđenim putem uprkos pandemiji

Biljana Jovanović, urednica u Pčelici iz Čačka, kaže da su se trudili da, uprkos pandemiji, „nastave dobro utvrđenim putem, na način na koji su to njihovi čitaoci navikli: od brojnih knjiga za najmlađe, taktilnih i zvučnih, slikovnica, radnih materijala za predškolce i mlađe osnovce, lektirskih kompleta za mlađe osnovce, pa sve do enciklopedija, priručnika i beletristike“.

Prema njenim rečima, posebno su ponosni na ilustrovanu ediciju od devet knjiga – Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu, koji treba da ukaže na gotovo zanemaren doprinos žena u opštoj i kulturnoj istoriji srpskog naroda. Autorke ovih knjiga su takođe uspešne književnice, a sve ih je ilustraovao akademski slikar Igor Krstić.

Krstić je ilustrator i nove Pčelicine edicije Najbolji na svetu, čija je autorka Aleksandra Bojović, a okviru koje su objavljena četiri nasova, koliko ih ima još jedna nova edicija ovog izdavača – Epski junaci u stripu, koja je spojila autora Slobodana Stanišića i majstora ilustracije Mijata Mijatovića.

Ovaj izdavač, uz podršku Odeljenja za kulturu Ambasade Mađarske u Srbiji, preveo je i objavio četiri naslova Eržija Kertesa: Verovali ili ne, Čudno kraljevstvo, Kad trema zadrema i Letnji kamp, a iz sopstvene produkcije savremenih autora ističe debitantski roman svog direktora Gorana Markovića Boje drugarstva.

Kao jedan od retkih, ako ne i jedini domaći izdavač knjiga za decu sa posebnim potrebama, Pčelica razmišlja o novim naslovima jer „kako vreme prolazi, na značaju sve više dobijaju četiri objavljene slikovnice – Sanjin svet – deca i autizam, Porodica vilenjaka – deca i paraliza, Neobičan duet – deca i slabovidost i Mali šahista – deca i nagluvost“.

Pažljiv, originalan izbor

Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra, kaže da pandemija „nije mnogo toga promenila u izdavačkom konceptu ove kuće, koja „nastoji da pažljivo bira knjige, temeljno radi sa autorima i da bude originalna“.

„Za to je potrebno više vremena i angažmana nego inače. Od sedamdesetak knjiga objavljenih između dva sajma mnoge su zapažene i nagrađene. Upravo je naše izdanje Igram se i razmišljam, koje je nastalo tokom vanrednog stanja, dobilo prestižnu nagradu za najbolji evropski udžbenik za predškolce BELMA. Interesantno je to što je inspiracija za ovu knjigu došla baš u periodu tokom kojeg smo svi radili kod kuće. Sa svih strana stizali su komentari da deca provode previše vremena sedeći, u zatvorenom prostoru, pored kompjutera, pa smo pokušali da radni materijal namenjen usvajanju osnovnih matematičkih pojmova iskombinujemo s vežbama oblikovanja i relaksacije, kao i s tradicionalnim i savremenim dečjim igrama. I mnogi pisci su imali potrebu da zabeleže ovo jedinstveno iskustvo kroz koje prolazimo – pandemija je pozadina romana Dragane Mladenović Sve što (ni)sam želela i Sve što (ni)sam očekivala, a Vesna Aleksić u knjizi Dugo mačje leto pokazuje kako se jedan dečak bolje snalazi tokom pandemije nego odrasli. S druge strane, neobična knjiga Sto lica stolica Jasminke Petrović snažno je usmerena ka aktivizmu i predstavlja poziv mladim čitaocima da doprinesu stvaranju boljeg sveta“, objašnjava Marinković.

U izdavačkoj kući Odiseja, koja neguje klasičnu i savremenu svetsku dečju književnost, ističu da upkos pandemiji „prate svetske trendove u izdavaštvu, ali ne slepo – osluškuju želje i potrebe čitalaca, posebno dece, trudeći se da biraju naslove koje će ih istovremeno zabaviti i obrazovati“.

„Trudili smo se da pandemija što manje utiče na naš rad, štaviše, povećali smo produkciju jer smo, zbog nemogućnosti organizovanja programa i aktivnosti zapravo imali više vremena da se posvetimo odabiru novih knjiga i redakcijskom poslu. U poslednjih godinu i po dana uspešno sprovodimo projekat Savršene knjige za generaciju Zed, koji je podržala Kreativna Evropa, u okviru kojeg smo čitaocima predstavili evropske pisce za decu i odrasle. Kompletirali smo novo izdanje trilogije o Pipi Dugoj Čarapi, čitaoce obradovali nastavkom čuvenog serijala o Doktoru Proktoru i novim izdanjem romana Momo Mihaela Endea. Predstavili smo klasik britanske književnosti za decu Pozajmljivači književnice Meri Norton i upoznali ih sa jednom od najoriginalnijih junakinja dečje književnosti, Ajvi Poket. Nastavljamo misiju obrazovanja mladih o značaju zaštite životne sredine i nadamo se da će ilustrovani priručnik Čudno vreme: kako se klima menja pomoći deci (ali i odraslima) da se kroz zabavu upoznaju sa ovim problemom. Za najmlađe smo pripremili ilustrovane knjige u boji – Avanture Sebastijana, sove vegetarijanca, Pufnica i Brunhilda i Mala prodavnica strave i grozni golicavi prašak, a za tinejdžere svetski hit Ešli Poston Gikarela“, nabraja Sandra Bakić Topalović, urednica u Odiseji.

Virtuelno, samo zamena za direktno

Iako ovaj izdavač nema svoje knjižare, sagovornica Danasa ukazuje da „nije prodaja najviše pogođena pandemijom, jer su se mnogi čitaoci brzo snašli i uvideli prednosti kupovine putem interneta“.

„Problem je upravo u kontaktu. Nisu se samo sajmovi preselili na internet, brojni planirani festivali su održani onlajn. Zahvalni smo što živimo u vremenu u kom je tako nešto moguće, ali onlajn gostovanja pisaca ne mogu zameniti druženje uživo, jer je upoznavanje sa autorima i razgovor sa njima potpuno drugačije iskustvo“, kaže Bakić Topalović.

Ona napominje da je nedostatak diretnog kontakta sa čitaocima ključni nedostatak i vitruelnih sajmova, koji mnogi vezuju baš za posebne popuste.

„Direktan kontakt posebno je važan za mladu čitalačku publiku sa kojom uvek rado razgovaramo pri sajamskim susretima i kroz razgovor preporučujemo književnost po njihovom ukusu, ali i čujemo povratne informacije koje nam mnogo znače u daljem radu i izboru budućih naslova. Isto važi i za kreativne radionice, ali i susrete sa piscima, pogotovo inostranim koji, zbog situacije u celom svetu, nisu u prilici da putuju“, ističu u Odiseji.

„Klub knjižare su nam važne jer u njima možemo izložiti kompletan izdavački program, a to je sada već bezmalo 1.500 naslova. Takođe, u njima organizujemo redovne subotnje radionice s decom. Tada čitamo omiljene knjige, razgovaramo s decom o pročitanom, susrećemo se s piscima i ilustratorima… Za te radionice uvek se traži mesto više i one su na neki način postale naš zaštitni znak… To su dragocene prednosti neposrednog susreta s knjigama i uvek će biti onih koji će razgledanje knjiga u knjižari pretpostaviti kupovini onlajn“, objašnjavaju u Kreativnom centru, koji je tokom pandemije otvorio dve nove knjižare – na Novom Beogradu i u Nišu.

U Laguni takođe ukazuju na „izuzetnu važnost knjižarskog lanca za očuvanje kontakta sa decom“, uz napomenu da „živu komunikaciju sa roditeljima i vaspitačima održavaju i posredstvom mejlova i društvenih mreža“.

„Pored živog knjižarskog lanca i onlajn kupovine, mislim da su porodica i škola ključna mesta gde treba vaspitavati decu i podsticati ih da se okreću knjizi. Da ostanemo u kontaktu sa decom, najviše nam pomažu dobri naslovi kojih je u ovom sajamskom periodu veoma mnogo. Neki od njih su Rečnik srpskih mitoloških bića i Rečnik slovenske mitologije Tamare Lujak, Hilda i trol Luka Pirsona, Osam soba naše slobode Sonje Ćirić, Koliba u Hrastovoj šumi Gabrijele Čović… koji pokazuju da pandemija nije promenila težnju Male Lagune da tražimo odlične knjige i kvalitetne inovacije u izdavaštvu za decu“, kaže Tanja Vučković iz Lagune.

Prema njenim rečima, početak Laguninog sajma koji je u toku, pokazao je da nema vidljivih promena u interesovanju maldih čitalaca i da su „najtraženiji naslovi i dalje knjige Sare Dž. Mas, Persija Džeksona, K. Dž. Doertija, kao knjige koje su ekranizovane, uglavnom sa Netfliksa, a kojih i nema mnogo u prevodu, kao i za manga stripove i animirane knjige, epsku fantastiku, literaturu koja se preporučuje na društvenim mrežama“.

Korak sa njima drže i Lagunini domaći autori: Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Gradimir Stojković, Robert Takarič…

Povratak kući

Svi veliki strani sajmovi, od kojih su za izdavaštvo za decu i mlade najznačajniji Bolonjski i Frankfurtski, ove godine imali su digitalno ili bar kombinovano izdanje. Okrugli stolovi, susreti s piscima, kao i sastanci agenata i izdavača organizovani su onlajn. U Kreativnom centru i Pčelici, koji su višegodišnji redovni učesnici upravo završenog Frankfurtskog sajma, kažu da su imali virtuelne sastanke sa stranim izdavačima. „Ipak, ništa ne može da zameni živi kontakt i nadam se da će se od sledeće godine sajmovi polako vraćati u normalu. Igrom slučaja, upravo sam se vratila sa Salona knjige u Torinu, gde je Jasminka Petrović predstavljala svoj roman Leto kada sam naučila da letim u prevodu na italijanski. To mi je bilo prvo pravo sajamsko iskustvo posle dve godine i osećala sam se kao da sam se vratila kući posle dugog odsustva… Odluka da se Beogradski sajam knjiga otkaže bila je neizbežna. Tako veliko okupljanje bilo bi veliki rizik i za izdavače i za posetioce… Sajam nam, naravno, nedostaje. Jedva čekamo da se ponovo održi. Ipak, teško je prognozirati kako će izgledati naredna godina. Strani sajmovi, naročito oni u zemljama u kojima je vakcinacija masovna i u kojima se život polako vraća u redovni tok, verovatno će se odvijati normalno. Nadajmo se da će na kraju tako biti i kod nas – kaže Ljiljana Marinković.