Novi ciklus razgovora otpočeo je knjigom Petera Volebena „Tajni život drveća“, koja je zapravo više od jačanja ekološke svesti ljudi – neka vrsta poziva za povratak prirodi od koje se savremeni čovek potpuno otuđio.

„Tajni život šuma“ objavljen u Nemačkoj 2015 i odmah je postao globalni fenomen – preveden je na gotovo sve jezike sveta. Laguna je u prevodu Mirjane V. Popović ovu Volebenovu naučno utemeljenu knjigu izdala prošle godine i o njoj je krajem 2017. bilo reči i u okviru programa koji je pratio izložbu „Inteligencija biljaka“ u beogradskom Naučnom klubu. O „Tajnom životu drveća“ na otvaranju novog Laguninog ciklusa tribina u SKC govorili su: naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Dragana Matekalo, glavni i odgovorni urednik Sense Jasmina Stojanović i urednik izdanja Nebojša Barać.

Tajni život ne samo drveća nego i biljaka uopšte jedna od privlačnih tema o kojima se često pisalo senzacionalistički, što je jedan od razloga zbog kog su naučnici dugo izbegavali ovo polje istraživanja. Volebenov naučni pristup ipak nije izbegao kako bes drvne industrije, tako i proteste pojedinih naučnika koji su protiv ove knjige potpisivali onlajn peticiju. Kako se čulo u Razgovoru s povodom ova popularna Volebenova knjiga „nikako nije u borbi s naukom“, već u njoj ima mnogo od filozofije života i poziva na povratak prirodi.

Šta nam sve poručuje Peter Voleben u ovoj neobičnoj studiji: da drveće ima pamćenje, da razume poruke, oseća bol, vodi brižan porodični život – da to nisu samo kruta nepokretna bića, nego složeni visoko organizovani organizmi, čiji se unutrašnji život ne može meriti brzinom kojom reaguju ljudi i životinje. On s podjednakom pažnjom piše o porodičnom životu drveća u šumama i gradskom drveću kao „šumskoj deci ulice“ – njihovom jeziku, ljubavi, bontonu, starenju, bolestima, porodičnim pravilima, suživotu sa ostalim članovima bio i eko sistema. Tvrdi da „nikada neće prestati da uči od drveća, iako čak ni ono što je do sada naučio pod krošnjama ranije nije mogao ni da sanja“.

Petera Volebena (1964) priroda je privlačila od detinjstva. To je bio jedan od razloga što je završio studije šumarstva. Iako u predgovoru knjige priznaje da je na početku karijere šumarskog inženjera o drveću više razmišljao u okvirima ekonomičnog poslovanja šumarskog preduzeća nego o njegovoj prirodi, ubrzo je taj tržišni pristup zasnovan na prodajnoj vrednosti drvene građe zamenio naučnom radoznalošću. NJegova više od 20 godina duga služba u Pokrajinskoj upravi šuma završila se odlukom da se posveti ekologiji. Sad vodi ekološki šumski pogon na planini Ajfel, gde se posvetio povratku prašuma, često gostuje na televiziji, predavanjima i seminarima, piše knjige o šumi i zaštiti prirode.