Foto: Pictorial Press Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia
Bend The Pretenders započeo je uspešno, sa praskom, objavljivanjem istoimenog albuma 1979. godine i delovalo je da su na vrhu sveta.
Potom je stigao drugi album The Pretenders II koji baš i nije uspeo da ponovi uspeh originala, uprkos nekolicini pesama koje su se mnogima dopale.
A onda je stigla kritična 1983. godina i početak promena koje se neće završiti tako brzo ni tako lako, a po kojima će bend postati prepoznatljiv.
No, da se vratimo malo u prošlost, u Ohajo, u kome je 1951. godine rođena Krisi Hajnds, kasnije glavno lice ovog benda i jedan od prepoznatljivih ženskih glasova rokenrola.
Ona je rano postala zainteresovana za muziku i opčinjena britanskim bendovima, zbog čega se preselila u London 1973. godine.
Radila je u muzičkom časopisu, pokušala da ubedi članove benda Sex Pistols da je ožene kako bi dobila radnu dozvolu, a potom pokušavala da bude deo bendova koji su postali The Clash i The Damned.
Konačno je osnovala The Pretenders i činilo se da je našla pokretačke motore u dvojcu pod imenima Džejms Hanimen Skot i Pit Farndon, od kojih joj je drugi jedno vreme bio i dečko.
Nakon dva albuma, u gorepomenutoj 1983. godini, izbacila je Farndona iz benda zbog zavisnosti od heroina, a dva dana kasnije, Hanimen Skot je preminuo od loše reakcije na kokain.
Nešto manje od godinu dana kasnije, preminuo je i Farndon, a Krisi je pronašla novi dvojac za snimanje još uvek neimenovanog albuma.
Kada je ušla u studio, bila je u sedmom mesecu trudnoće i sebi uopšte više nije ličila ni na Džoan Džet, ni na Sijuksi Sijuks sa kojima su je upoređivali do tada.
Snimljen je album kome je kasnije dala naziv Learning to Crawl, u čast prvog pokušaja puzanja njene ćerke, ali i kao svojevrsna metafora za stanje u kome se bend tada nalazio.
Taj album nije više toliko vukao inspiraciju iz njenih pank korena, već je tu bilo više novog talasa i alternativnog roka, ali i brojnih drugih uticaja koje nikad nije krila.
The Pretenders su na sceni skoro 50 godina
Tu su Rolingstonsi (Middle of the Road), Otis Reding (2000 Miles), kao i mnogi drugi R&B umetnici.
Album otvara bombatično bubnjanje na Middle of the Road, koji je postao jedan od tri glavna singla sa Back on the Chain Gang, koja je prati u stopu, i 2000 Miles, koja je na kraju albuma.
Brzi ritam koji uspostavlja prva pesma ponavlja se kada na red dođe Thumbelina, koja donosi huktanje lokomotive kao simboliku za nezaustavljivu silu.
Međutim, usred sve te sile i odlučnosti da se bend The Pretenders izdigne iz pepela i povrati slavu koja mu pripada, Krisi donosi i brojne nežne deonice u kojima kao da se obraća nebesima.
To se pre svega odnosi na pesme Time the Avenger i Show Me, koje bi komotno mogle da prođu kao odličan saundtrek za mnoge moderne filmove.
Iz njih izbija nostalgija, koja se može čuti i u ostalim pesmama i koja ne pogađa samo one koji su imali priliku da album preslušaju 1984. godine.
Nakon njih dolazi My City Was Gone koje se ne bi postideli ni Talking Heads iz najboljih dana (koji su te ’84 bili u pauzi između dva albuma), a onda i obrada Thin Line Between Love and Hate.
Ona je pokazala da obrade mogu ne samo da odaju počast originalima, već i da donesu dovoljno inovacija da zvuče sveže i godinama kasnije.
Isto važi i za ceo album Learning to Crawl koji je ostario graciozno, uprkos tome što su bend nakon njega skoro konstantno pratile promene članova i novi izazovi.
The Pretenders su 2005. godine primljeni u Rokenrol kuću slavnih, postoje i danas i poslednji album su izdali pre samo četiri meseca.
Krisi Hajnd zagazila je u osmu deceniju života, ali ne namerava da prestane da se bavi muzikom i već ima turneju zakazanu do kraja marta ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
