Tribina "Radomir Konstantitović i mi" u CZKD (LIVE STREAM) 1

Govori Branka Arsić, profesorka sa Univerziteta Kolumbija iz Njujorka.  Na Tribini učestvuju i Borka Pavićević i autor knjige Radivoj Cvetićanin.

Branka Arsić na Univerzitetu Kolumbija predaje na odseku za englesku i  uporednu književnost, i direktorka je diplomskih studija. Pisala je o Melvilu, Emili Dikinson i više drugih značajnih autora, a knjige joj objavljuju najprestižniji američki, posebno univerzitetski izdavači. Sarađuje u najuticajnijim internacionalim časopisima. Školovala se u Beogradu, gde je doktorirala na Filozofskom fakultetu. Konstantinovićem kao autorom bavila se najviše u vezi sa njegovim romanom “Dekartova smrt”. Upravo tokom priprema za ovaj dolazak u Beograd, objavljeno je da je dobila najveću američku nagradu za non-fiction radove – za teorijsku studiju BIRD RELICS: GRIEF AND VITALISM IN THOREAU koju dodeljuje Asocijacija za moderne jezike.

Knjiga “KONSTANTINOVIĆ. Hronika” Radivoja Cvetićanina na 815 strana, uz oko 100 fotografija, dokumenata i ilustracija, i 1000 imena u Indeksu ličnosti, govori o životu i delu književnika i filozofa Radomira Konstantinovića.

Izdavači Dan graf (Danas) iz Beograda i Fondacija Stanislav Vinaver iz Šapca ističu da je u pitanju NAJVEĆA BIOGRAFIJA SAVREMENE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI.

Autor knjige “Konstantinović. Hronika” RADIVOJ CVETIĆANIN (1947) diplomirao je književnost na Beogradskom univerzitetu. Kao novinar pisao je u vodećim srpskim listovima Politici i Borbi, i u nedeljniku NIN, a suosnivač je i nezavisnog dnevnika Danas, čiji je komentator. Priređivač je knjige “Nova Evropa”, o diplomatskim izveštajima Miloša Crnjanskog. Bio je savetnik predsednika Srbije Ivana Stambolića, i predsednika Vlade SR Jugoslavije Milana Panića. Prvi je ambasador Srbije u Hrvatskoj. Tu dužnost obavljao je od 2005. do 2009. godine. O ambasadorskim danima, 2012. objavio je dnevnik “Zagreb indoors”.

Autor u knjizi ovako predstavlja Radomira Konstantinovića:

“Dete profesora univerziteta, ministra i kraljevog učitelja, koje je progovorilo ne na srpskom nego na francuskom, daroviti i hiroviti đak, bokser, 1944. pozadinac u ratu za oslobođenje Beograda, omladinski akcijaš, pesnik, novinar, tzv. saputnik Komunističke partije, književni, likovni i filmski kritičar, pisac književnih manifesta, romanopisac, književni istoričar, urednik, dramatičar, savetnik ministra, filozof, memoarist, angažovani intelektualac napokon – predvodnik antimiloševićevske Druge Srbije tokom krvavog raspada Jugoslavije. Beketov prijatelj. Prijatelj Bore Ćosića, ali i Miće Popovića, Krleže i Žike Stojkovića, Žike Berisavljevića i Ivana Stambolića, Kasima Prohića i Ota Bihaljija Merina, stanovnik Subotice, Beograda, Ivanjice i Rovinja. Hedonist i asketa. Višestruki laureat i zaboravljen čovek. To je Radomir Konstantinović, kad pročitate ovu „Hroniku“. U njenom starom, dobrom značenju, reč renesansni pristaje upravo njemu: čovek je obilnog dara. On nije pisac jedne knjige i jedne teze. Tvorac je, naprotiv, obimnog, raznovrsnog, klasičnog dela srpske književnosti i filozofije. Pisac stranica nedostižne lepote, mudrosti i vedrine”.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=NqPese3_UIE]

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.