U kulturi produbljeni postojeći problemi u politici autoritarne tendencije

Milena Dragićević Šešić, profesorka Menadžmenta u kulturi osvrnula se na zapažanje književnika i prevodioca Dejana Tiago Stankovića, koji je rekao da smo tokom pandemije utvrdili da možemo bez aviona, kamiona, automobila ali da bez knjiga, muzike i filmova ne možemo, tako da je sada već svima jasno da su umetnost i kultura kao zdravlje osnovna ljudska potreba.

Citirajući Stankovićevu opasku „da su umetnici skromni, ali da je zgodno da ipak ne pomru gladni“, Dragićević Šešić je elaborirala težak položaj umetnika u doba korone primetivši da je jedina rečenica koja se čuje ta „da neće biti smanjenja plata u javnom sektoru“, ali da se kultura i umetnost najčešće stvaraju izvan njega.

– Kulturna politika ćuti na svim nivoima, a prva se javljaju udruženja umetnika da bi ukazala na ovaj problem. Beograd se oglasio negativno, ukidanjem raspisanog konkursa za kulturu bez ikakvog objašnjena i obeštećenja onim ljudima koji su pripremali svoje projekte za te konkurse – kazala je Dragićević Šešić i dodala da je zato ispod radara ostalo 80 procenata samostalnih umetnika i stvaralaca koji nisu bili vezani za ugovore.

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, zapitao se kako će u postkovid svetu funkcionisati pozorište. Prema njegovim rečima telesno distanciranje publike i izvođača na sceni je dobro, i u filozofskom smislu prihvatljivo samo ako je privremeno.

Kako je rekao, oni koji se bave istorijom pozorišta znaju hiljade oblika političkih cenzura u pozorištu, ali je ovo prva medicinska cenzura.

– Možda je moguće da zamislimo publiku distanciranu, ali kako glumce na sceni distancirati ako komad zahteva bliskost – zapitao se Ivan Medenica.

Direktorka Šabačkog pozorišta i rediteljka Minja Bogavac je govorila da se pozorišni ljudi nadaju julu i avgustu kao bezbednim mesecima i igranju predstava napolju, ali da pitanje honoraraca i onih koji doprinose kulturi i dalje ostaje otvoreno. Ona je od nadležnih organa zahtevala instrukcije za ponašanje u ovom periodu jer smatra da to ne treba da bude lična odgovornost direktora pozorišta.

Dajana Đedović, bivša direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ u Loznici je ocenila da su na lokalu naše institucije mrtve. Prema njenim rečima, lepo je slušati kako u Beograd dolazi čitav svet, ali u unutrašnjosti „nema kulture nema života, niti napretka“.

Reditelj Janko Baljak je govorio o tome da autori ovde više od decenije ne mogu da snime film od sredstava obezbeđenih u zemlji već su prinuđeni da stvaraju koprodukcije sa drugim zemljama.

– Ovakva situacija u startu dovodi naše stvaraoce u hendikep, jer ko će sa vama osiromašenima da se druži i stvara koprodukciju – zaključio je Baljak.

Književnik i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović je primetio da je pandemija samo produbila postojeće probleme.

– Pandemija je u svim sektorima samo ogolila i produbila probleme pa ih sada vidimo u punoj svetlosti, dok je u politici podstakla autoritarne tendencije – zaključio je Gojko Božović. Na tribinu su govorili još Zoran Hamović, Goran Marković, Nebojša Bradić, Milena Garfild…