Umetnost je terapija za dušu 1Foto: Pozoriste Zaječar

Biće proglašena i najbolja predstava po izboru publike, a pre nego festivalske zavese budu spuštene zaječarski teatar premijerno će odigrati predstavu „Kazabalkan“ u režiji Irfana Mensura.

– Pozorište je ljudska potreba i preživeće i ovu pandemiju, kao što je preživeo i smrtonosnije. Publika i u vremenu kada je možda rizično ići u teatar, ipak dolazi. To je potreba da komuniciramo uživo, zato teatar još ima tu komponentu veću nego film ili neka druga umetnost jer živi ljudi pričaju živim ljudima. Zato je ovo malo čudna pozicija jer ljudi prigušuju svoju reakciju zbog maske, na šta nismo navikli, ali svejedno ih osećamo. Osećamo taj titraj kada publika gleda, prati, negde se nasmije, čak i ako je tiho i ako je prigušeno, čuje se i ne bojim se ja za teatar – kaže zagrebački glumac Ozren Grabarić, koji je u Zaječar došao sa Beogradskim dramskim pozorištem.

Svoj udeo u ovoj svojevrsnoj terapiji za dušu imao je i Antika fest i okrugli sto „Umetnost kao terapija“ na kome su učestvovali reditelj Nebojša Bradić, profesor Nenad Novaković i teatrolog Aleksandar Milosavljević, kao i brojni prateći programi među kojima su izložba slika Selene Vicković, projekcija dokumentarnog filma o Desimiru Stanojeviću, promocija romana „Rubikova kocka“ Saše Radonjića, „Uspomena 4 – Zoran 2020“ Milana Cacija Mihailovića.

Žiri festivala: dr Miroslav Radonjić, Duško Ljuština i Enver Petrovci je tokom trajanja festivala, Zoranov brk, nagradu za glumca večeri dodelio: Ivani Kovačević („Žene iz Troje“), Milici Janevskoj iz Ateljea 212 („Ovaj će biti drugačiji“) i Tanji Pjevac („Smederevo 1941“), Aleksandru Mihailoviću („1789“), Ozrenu Grabariću („Ružni, prljavi, zli“) i Borisu Isakoviću  („Zašto je poludeo gospodin R?“).

– Raznih sam se nagrada u Srbiji nadobijao i čekao sam da mi se nasmeje ovaj Zoranov brk. Jako sam ponosan! – kazao je po dobijanju nagrade Boris Isaković.

Posebnost Zoranovih dana je i festival u festivalu odnosno Festival malih pozorišnih formi, treći po redu.

Otvorila ga je ove godine Nataša Petrović sa „Čučuk Stanom“, nastavio Dragan Marjanović sa „Dr Felerom“, usledile su predstave „Nadežda Petrović – autoportret u množini“ – igrale su Dragana Jovanović i Bratislav Milić, „Vla-vla-Vlajland kabare“ Ecije Ojdanić i „Život je loto“ Monike Romić.

Način na koji publika prihvata predstave, bez obzira jesu li to male forme ili glavni festivalski program potvrđuju tezu da je umetnost terapija za dušu ili kako je to sam Radmilović jednom prilikom rekao „umetnost je esencija lepote koja od zla treba da nas brani“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.