foto Aleksandar RoknićKonceptualni umetnik, fotograf, dizajner i jedan od najznačajnijih protagonista beogradske novotalasne i pank scene Dragan Papić preminuo je jučew u 74 godini u Beogradu . Tim povodom slikar i glumac Uroš Đurić za Danas govori o čoveku kojeg poznaje od svoje šesnaeste godine i čiji je uticaj, kako kaže, daleko prevazilazio fotografiju i umetnost.
Uroš Đurić, slikar i glumac, kaže za Danas da Dragana Papića poznaje od svoje 16. godine.
„Sreo sam ga u SKC-u. U stvari, moje drugarice iz razreda, Grda i Lola, bile su njegovi omiljeni modeli u to vreme. Sa njima sam uleteo u tu beogradsku pank ekipu. Stalno su pričale o tom nekom Papiću – ‘Pap ovo, Pap ono’ – a onda sam ga i upoznao. Tada me je jako podsetio na Džerija Demersa, čoveka koji stoji iza talasa ska rivajvla krajem sedamdesetih godina u Engleskoj i koji je bio idejni tvorac i vođa grupe „The Specials“, kaže Đurić.
Njegov prvi utisak bio je da su Demers i Papić veoma slični.
„Postojala je nekakva neverovatna sličnost i podudarnost između njih dvojice, ne samo kao ličnosti nego i u fizičkom smislu. Obojica su bili iskonski demokratični, budući da su želeli da u sve uključe što više ljudi, u dešavanja koja su imala veliku emancipatorsku moć, a sve preko umetnosti – u Džerijevom slučaju kroz muziku i pop kulturu, mada je i Papić bio jedan od vodećih fotografa. Njegova medijska pismenost i uloga prepoznatljivi su po ukrštanju umetnosti, omladinske alternativne kulture, muzike i visokog senzibiliteta za društvena kretanja.“
Đurić ističe da je upravo u tome bila Papićeva posebnost.
„Njih je Papić veoma uspešno usmeravao kroz svoje prikaze i priloge u tadašnjim omladinskim novinama. To je bila inicijalna kapisla za sve nas, koji smo mogli veoma brzo da učimo gledajući na koji način se on probija kroz strukture za koje smo do malopre mislili da su izrazito zatvorene. Zaista, bio je jedan veliki dar i autentični nonkonformista. Uopšte nije držao do komercijalizacije svojih aktivnosti“, ocenjuje Đurić.
Prema njegovim rečima, značaj Dragana Papića leži i u tome što je verovatno bio „prvi koji je ukinuo jasnu granicu između elitističke i populističke kulture, između visoke i alternativne umetnosti“.
„Prosto je prebrisao čitavu hijerarhiju koja je vladala u to doba i možda zato što su svi već bili sistemski pozicionirani i imali korist od takvih statusnih pozicija, nisu znali šta bi s njim. Papić je imao veliku harizmu i bio je izrazito produktivan. Bio je nepresušni izvor ideja koje su samo sipale kao iz nekog kazana sa kipućom vodom, koja se preliva“, zaključuje Uroš Đurić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
