Foto Hristina Panić– Pank mi je istovremeno spasao i upropastio život. Naučio sam da cenim svoju i tuđu individualnost, da cenim kolektivne akcije, da smo svi nesavršeni i „oštećena roba“ i da takvi, dopunjujući se svojim kvalitetima, možemo puno toga dobrog napraviti. Da nije sve u materijalnom i da nema tog grba, zastave ili religijske opcije za koju vredi proliti kap suza i krvi, jer je Univerzum naš dom i da smo deo tog velikog i prelepog mehanizma – to za Danas kaže Vladimir Radusinović Radule, gitarista i jedan od dvojce glavnih vokala legendarnog novosadskog punk rock benda Atheist Rap.
Ateisti će povodom obeležavanja 33 godine postojanja benda nastupiti u Klubu Barutana, na Kalemegdanu, gde će 20. maja održati jubilarni hiljaditi koncert.
Praveći retrospektivu prethodne tri decenije Radule izdvaja momente koji su obeležili grupu, napominjući da su previše toga preživeli da bi se prisetio svega bitnog.
On zato izdvaja ključnih par trenutaka: „Naš prvi maksi singl pod nazivom Kompakt disk, Trabant i Wartburg singlovi, prvi i drugi album, Zaretova prerana smrt i naš život posle njegovog odlaska, album iz 2005. Osveta Crnog Gonzalesa i period posle njegovog objavljivanja, Nik Sloter, prve turneje po inostranstvu…“
Te tri decenije bile su burne na našim prostorima, od ratova i regrutacija, do najskorije korona virus pandemije. Kako su problemi devedesetih uticali na bend?
– Uticali su tako da smo devedesete, jedne od najboljih godina života, pošto smo uvek u napola uludo potrošenim najboljim godinama jer smo svesni kako bi ova planeta mogla zapravo biti taj Raj o kome pričaju, proveli krstareći getom zvanim Srbija, trudeći se da dopremo dokle god daleko možemo u njegove zabačene delove šireći našu viziju normalnosti, druženja, pružajući sličnomišljenicima podršku, utehu i nadu u to da se stvari mogu promeniti na bolje. To su istovremeno bili koncerti, žurke, političke tribine, kolektivna mentalna terapija…
Kako se bend nosi sa trenutnim društvenim izazovima?
– Teško, kao i većina ljudi naše generacije i profila, koji uviđaju koliko je mašinerija koja upravlja, hteli mi to ili ne, našim životima moćna i dobro podmazana. Trideset i kusur godina, od osamdesetih u stvari, koliko se zanimamo tim stvarima, generalno se ništa nije promenilo na bolje, promene su bili mahom kozmetičke prirode ili na gore. Svet je u govnima u kakvima davno nije bio jer je i sama politika postala loša predstava za isprane mozgove, sa očajnim glumcima, bez stvarne vizije budućnosti, u stvari jedina svrha je status quo ili korak unazad, kapitalističko-robovlasnički sistem sa zadovoljnim robovima-potrošačima. Na kraju svega, ko ne može da preživi u takvom sistemu biće iskorišćen kao đubrivo ili pogonsko biogorivo. Vesele misli, zar ne?
Koji bi, sa tim u vezi, bili najveći izazovi sadašnjice?
– Ne predati se, uspeti da preneseš na mlađe generacije žar vatre koju smo čuvali i širili, pomoći im u njihovoj borbi za bolje sutra, jer naše sutra je bilo juče.
Ateisti često kroz humor obrađuju socijalne teme. Koliko su društvene teme i humor bitni za vaše stvaranje?
– Bez humora bismo utonuli u mračni lavirint i još teže našli izlaze. Ne možeš pobeći od života, ne možeš odjebati sve i prepustiti samoživim govnima i parazitima da unište planetu. Možemo se na neko vreme povlačiti u svoje mikrokosmose, ali se tamo ne možemo sakriti za stalno, ignorišući zlo, pohlepu i glupost koji vode u ništavilo.
Učestvovali ste u kampanji „Vreme je… izađi na crtu“, koja je za cilj imala da motiviše mlade da izađu na izbore, kako danas gledate na to? A s obzirom na to da su relativno skoro održani izbori, da li danas imate neke komentare?
– Nažalost, ostao je gorak osećaj da smo bili izmanipulisani, jer se mafija vrlo brzo konsolidovala i zaustavila stvarne promene. Milošević i ostali veleizdajnici su omogućili raspad Jugoslavije, dobili smo time sedam puta više birokratije i šest i po vazalnih uprava na istom području. Ljudi su izgubili poverenje u političke procese kao nešto što može voditi napretku, čemu u prilog govori procenat izlaznosti na izbore. Još uvek se traži ozbiljna alternativa sadašnjim opcijama, koja ne može biti kleptokratska ili nacionalistička ukoliko želimo napredak i stabilnost. Problem je i što su sve ideologije iskompromitovane i trenutno ih zapravo ni nema, politički programi su većinom samo mamci, reklamni panoi, a bit bavljenja politikom isključivo lični interes. Potrebna je istinski progresivna leva građanska alternativa svemu, koja uključuje aktivizam stručnih i poštenih ljudi, što je jako teško, jer nikome nije prijatno da ga provlače kroz medijsko blato.
Kroz noviju istoriju, rock i punk muzika je često bila odraz bunta protiv sistema. Kako danas vidite muzičku scenu Srbije, da li su decenije turbo-folka i lakih sadržaja narušile domaći rokenrol?
– Nisu ga narušile, ali su ga osakatile ukidanjem šire dostupnosti putem medija, kao što je prošao i svaki drugi oblik kritičkog razmišljanja. U stvari je građanstvo oštećeno medijskim manipulacijama i ispiranjem mozga. Sve se svodi na merenja nečijih kvaliteta komercijalnim uspehom, što nije odraz stvarnih kvaliteta. Ima, bilo je i biće dobrih bendova samo treba malo više kopati. Zanimljivo je to da je za vreme dva diktatora, Tita i Miloševića, bilo više medijskih, političkih i društvenih sloboda nego sada, kada je vlast podržana od strane EU.
Tekst jedne do vaših najpoznatijih pesama „Dr Pop“ ukazuje na beskompromisnost po pitanju života i stvaranja, da li se i dalje držite tog principa i koliko autori koji su odani sebi ispaštaju u trenutnom svetu u kome se za sve „juri“ veza?
– I dalje smo Dr Pop, sa tim što smo još bolje naučili da iskoristimo protivnika nekim od Sun Tsu metoda. Ispaštanja su, na sreću, većinom materijalne prirode, ali fora je u tome da razvijaš i neke druge talente i veštine tako da imaš uvek alternativu. Nije da smo spremni dočekali situaciju sa koronom, mahom smo svi okrenuti prvenstveno muzici bilo kao umetnici, muzičari ili kroz propratna zanimanja vezana za muziku, studio, organizaciju koncerata, prevoz i slično. Veze potežemo retko i u slučajevima samoodbrane i ne jurimo ih.
Poznato je i da ste od početka bili bend sa mnogobrojnim live nastupima, da li je to zbog strasti prema živim svirkama ili je nešto drugo u pitanju? Šta vam lično znače nastupi uživo?
– Živi nastupi, pogotovo klupski, mesta su direktne razmene energije u prostoru i vremenu. Za vreme koncerta, ukoliko je sve tehnički i ljudski ok, život mi dobija kvalitetniji smisao, otvaram se i delim svoja osećanja i energiju sa okolinom direktno, mislim da je to to što izdvaja žive nastupe. U retkim periodima nekih pauza osećao sam i fizički nedostatak zvučnih vibracija iz bubnja i pojačala. Pre skoro 20 godina sam shvatio da ću umreti drndajući gitaru i čini mi se da sam bio u pravu, jer teško da će me nešto ili neko naterati da prestanem.
Trenutno radite na novim pesmama, šta publika može da očekuje?
– Mi uvek radimo na novim pesmama, osim kada ne radimo baš na novim pesmama. Nismo disciplinovani proizvođači, više stihijski, kad šta nadođe. Ne trudimo se da kvantitetom nadoknađujemo zaostatke, zato nemamo 10-15-20 albuma. Mada smo mogli voditi više računa o živim albumima, ali smo istovremeno prilično lenji po pitanju bavljenja „karijerom“. Možda nekad umiremo u lepoti igre ne mareći za sutra i pozicije na tabeli, ali to ima svojih čari, ako ništa drugo – nemamo nijednu pesmu da nas je sramota što je naša. Možda jednu. Ne!
Poslednji narodni heroj Marko Brecelj
Prijatelji ste Udruženja prijatelja umerenog napretka iz Kopra, čiji je osnivač Marko Brecelj. Šta vam je značilo prijateljevanje sa njim i kakav je trag ostao iza ovog umetnika i kantautora?
– Marko Brecelj je iza sebe ostavio lik i delo koje teško da neki individualac može postići. Beskompromisan u svojoj borbi za pravedniji svet, večni kritičar laži, korupcije, gramzivosti, neljudskosti i gluposti bilo kakvog pojavnog oblika. Postoje danas ljudi koji su mu na tragu po mom mišljenju, poput Damira Avdića, ali ne znam za nekoga ko je toliko toga ostavio iza sebe, jer Marko je bio potpuno posvećen svemu što je radio, bilo da su u pitanju muzika, poezija, MKC Kopar, Pohorski bataljon, vođenje dnevnika svih aktivnosti na stranici Dodogovor.org, druženje ili mekoterorističke akcije. Nedostajaće i onima koji nisu svesni njegovog postojanja ili značaja. Hvala mu na svemu i večna mu slava, jedan od poslednjih istinski narodnih heroja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
