“Volela bih da ovim filmom uzburkamo emocije koje u meni budi jedinstvo na ovim protestima”: Glumica Mina Nikolić uoči svetske premijere filma „Pored tebe“ u Puli

Minu smo gledali i u rijalitiju “Survivor”, serijama “Žigosani u reketu”, “Jutro će promeniti sve”, “Besa ”… U filmovima “Pored mene” i “Peti leptir”…

U drami-trileru “Pored tebe” ima svoju prvu naslovnu ulogu. Igra novinarku koja radi u bezveznom lokalnom tabloidu, te uz pomoć tajnog izvora objavljuje sočne priče o lokalnim poznatim osobama. Kad njen izvor otkrije da je osoba iz njene prošlosti, a istog tog dana biva ubijen, u Ksenijinom životu i karijeri dolazi do neočekivanog obrta. Tabloid u kojem radi postaje sve više politički orijentisan, teraju je da piše pozitivne članke o vladi, pandemija uzrokovana korona virusom uzrokuje haos svuda oko nje, a jedina osoba u njenom životu, koja joj je bila stena i porodica – njena baka Vera, Engleskinja, pozitivna je na virus. Ksenija mora da odabere između sve izraženije političke istrage i veza koje su joj potrebne da spasi bakin život.

Ovo je sinopsis filma „Pored tebe“, koji je privukao veliku medijsku pažnju u regionu a ovde, unekoliko, postao i zaštitni znak protesta “Srbija protiv nasilja” zbog svoje muzičke teme, pesme „Bella Ciao“ i snimka iz drona kolone građana sa zastavom na ulicama Beograda. I o tome smo razgovarali sa ovom mladom glumicom, koju pored talenta krase i optimizam i skromnost…

 Zašto ste odlučili da prihvatite ulogu Ksenije, novinarke tabloida koja prolazi kroz transformaciju, povezuje li vas nešto intimno sa njom, kako ste se spremali za lik, da li vas je ova uloga na bilo koji način izmenila?

– Ulogu Ksenije nisam prihvatila, nego sam je oberučke prigrlila, pre svega jer je prvi poziv za glavnu ulogu, a i lik koji je već postojao i trebalo ga je nadograđivati i razmaštavati. Takođe se desilo za vreme pandemije, kada nisam verovala da će se išta snimati. Na samom početku nisam znala kako će film izgledati u finalnom obliku, mislim – dramaturški, jer je scenario razvijan uporedo sa novonastalim situacijama, i delom inspirisan improvizacijama i probama. Kada je poruka filma postala jasna, kao i koliko ćemo se eksplicitno baviti temom medija i nemanjem slobode kako pisanja, tako ni mišljenja, to je neminovno značilo da je učestvovanje u ovom filmu stav sam po sebi. Da apolitičnost nije opcija i stav, kakav je da je, mora da se ima. Ja sam svoj stav o ovom režimu imala, ali je ova uloga na neki način autovanje. Da, film me jeste promenio, i probudio u meni hrabrost koja ranije možda nije toliko bila izražena, a sada je deo moje ličnosti, kako privatno, tako i u poslu.

Ono što mislim da je posebna vrednost filma je to što svi likovi imaju trodimenzionalnost, koja se retko viđa. Protagonisti, počevši od lika koji ja tumačim, imaju ozbiljne mane, greše, rade glupe ili loše stvari, ali to ih ne čini nužno lošim ljudima. Uče, menjaju se. Isto i antagonisti, koji urade neke zaista neočekivano lepe ili humane stvari. Sve ovo tera gledaoce da razmišljaju, odbacuju taj prvi sloj i ukrštaju film sa sopstvenim sistemima vrednosti.

To što sam ćerka slavnog glumca nije teret

* Ćerka ste našeg glumca Marka Nikolića. Šta su prednosti a šta prepreke toga što je vaš otac bio naš proslavljeni glumac?

– Kao najveću prednost definitivno bih istakla vaspitanje koje je u skladu sa godinama u kojima je on sam odrastao. Neke od tih vrednosti polako briše ovo vreme i drago mi je da sam stara duša, željna igranki, Bitlsa i staromodnog udvaranja. Sve je to utkano u većinu njegovih uloga i način pristupanja glumi kao ozbiljnoj profesiji, a ne pukom šljakanju. Nikakve prepreke i teret ne nosim, osim uvek prisutne motivacije da polako teram dalje i da ga ne osramotim ni na koji način.

Film problematizuje i uticaj rijalitija na društvo kroz promociju vulgarnosti i normalizaciju nasilja. U hrvatskim medijima se pojavio i naslov da je „Pored tebe“ film o režimu Aleksandra Vučića. Slažete li se sa ovim odrednicama i kako ste, kad već pominjemo rijalitije, doživeli ocenu predsednika da su „Zadruga“ i „Survivor“ otprilike isto?

– Ovo nije film samo o režimu Aleksandra Vučića, već o strahu i užasu u kojem žive žrtve jedne autoritarne države. Tema je stavljena u kontekst naše države, ali, nažalost, ovo će razumeti mnogi izvan naših granica. Kada je reč o poređenju “Zadruge” i “Survivora”, mogu da kažem da je doživljaj rijalitija kao forme, i emocija koje u ljudima bude, sličan kod gledalaca oba navedena rijalitija. Za to je kriva jedna grupa ljudi, na čelu sa predsednikom, pod čijom se palicom već godinama unazad u javnost plasiraju sadržaji koji bi nekada davno bili zabranjeni, a danas ih doručkujemo uz jutarnju kafu. Normalizovanje golotinje, agresije, fizičkih obračuna i nasilja u kakvom god obliku, napravilo je endemsku vrstu “gledalaca rijalitija”. Što se sadržaja tiče, mislim da je „Survivor“ uradio daleko više za “našu decu” i njihovo fizičko aktiviranje nego bilo ko drugi.

Muzička tema, pesma „Bella Ciao“ iz filma „Pored tebe“ i snimak iz drona kolone građana je obodrila mnoge da se priključe protestu “Srbija protiv nasilja”. Kako vi vidite situaciju u zemlji posle tragedija koje su se desile početkom maja i eskalaciju govora mržnje u javnom prostoru?

– Više nego sami protesti, nadu mi je pružila činjenica da su se ljudi ohrabrili da javno pričaju, da se isplaču, podele svoju muku, iskustva, ucene, sve crne strane ovog sistema koje su ovaj narod držale i drže na uzici, preteći egzistencijom svim neistomišljenicima. Posle mraka treba se, ipak, odvažiti i napraviti takav korak, koliko god se on činio sitnim. Korak po korak, menjaj svet. To je dragoceno. Sloboda je dragocena. To je ono čime odišu ovi protesti. Sloboda nasmejanih ljudi, koji iza tog osmeha u nekoj fioci ipak drže užasna iskustva i posledice više od decenije ove nedemokratske vladavine. „Bella Ciao“ je pesma o borbi protiv okupatora i okupacije, a mi, iako možda ne u obliku u kome je pesma izvorno korišćena, jesmo okupirani.

Tokom poslednja dva meseca moglo bi se reći da su vaše kolege platile najveću cenu zbog javnog iznošenja svojih stavova. Kako ste to doživeli?

– Svako ko je javno izneo suprotno mišljenje od naloženog je platio. Glumci su samo javne ličnosti i izneli su ga u jeku protesta, pa je to privuklo više pažnje i navuklo drvlje i kamenje na njih odjednom. Bitno je koristiti svoju popularnost i domete kroz društvene medije za širenje informacija i istine koja nije dostupna svima i podjednako. Znamo da je doteralo cara do duvara kada si svestan da iscrtavaš sebi metu na čelo i dovodiš prihode i zaposlenje u pitanje, ali ipak izgovaraš jako bitnu i sadržajnu rečenicu – “Ja sam za Srbiju protiv nasilja”. Poštujem svakoga ko je odabrao miran san, ali ne osuđujem ni one koje nisu istupili. Dugo mi je trebalo da shvatim da nismo svi isti i da neko u ovom i ovakvom načinu funkcionisanja ubire jako lepe plodove i ne bi tu ništa menjao. Bilo to nama razumljivo ili ne, to je činjenica.

U filmu delite kadar sa vedetom britanskog glumišta Miriam Margolis, koja je igrala profesorku Spraut u „Hari Poteru“, a u filmu „Pored tebe“ ona je vaša baka zaražena korona virusom. Kakva iskustva nosite iz ove saradnje?

– Miriam je neko ko ide, što je moja baka često za mene govorila – “mimosvijet”, od kada je bila mlada. Žena sa stavom, svesna ko je i šta je. Svojih vrlina i mana. U ovom slučaju je sa takvom osobom bilo lako i zadovoljstvo sarađivati. Kolege koje nisu sujetne, koje su željne učenja i novih iskustava, jednostavno ljudi profila kakvog je moja filmska baka, isti su i u Beogradu i u Londonu. Bili mladi ili u devetoj deceniji. Ona je, igrom slučaja, planetarno popularna glumica, pa to zvuči zavodljivo. Ali, moje iskustvo sa njom ne bi bilo tako lepo i poučno da ona nije toliko prizemna. Saradnja sa njom bila je svojevrstan masterklas iz oblasti “biti čovek koji se bavi glumom, a ne biti glumac.”

Makar iz sinopsisa filma, čini se da je lomna tačka u drami „Pored tebe“ to što Ksenija mora da odabere između sve izraženije političke istrage i veza koje su joj potrebne da spasi bakin život. Koliko je vama lično ova situacija bila izazovna za razmišljanje i, ako da, zašto?

– Vratiću se dva pitanja unazad i na izjavu da ne smemo osuđivati nekoga dokle god nemamo jasnu, širu i kompletnu pozadinu nečije priče. Meni je takav način razmišljanja, uz osvešćivanje sebe kao bića koje mora imati svoj politički stav i stav generalno, najupečatljivije iskustvo posle ovog filma i saradnje.

Da li ste igrajući novinarku stekli neke nove uvide o medijskoj sceni u Srbiji i koliko se to što živimo sada i ovde poklapa sa filmom „Pored tebe“? Kakve emocije biste voleli da ovaj film pokrene kod ljudi?

– Medijska scena i njena sloboda je jasna ko dan ako se osvrnemo na ubistva novinara prethodnih decenija. Opisuje je i gostovanje Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović u “Utisku nedelje” devedesetih. Dakle, na sopstvenu odgovornost se, stavljajući svoj život na izvolte vladajućima, boriš da ispričaš neku istinu, ne bi li otvorio oči ostalima i isterao istinu na videlo. Istina. Jako skupa reč danas. Žao mi je novinara koji su upali u začarani krug iz kog se ili ne izlazi neoštećen u bilo kom smislu ili ne izlazi uopšte. Ali, dokle god je hrabrih pojedinaca u svim profesijama, biće primera za mlađe generacije i takav pristup neće zamreti. To je, ipak, bolje nego ništa.

Volela bih da ovim filmom uzburkamo emocije koje u meni budi jedinstvo na ovim protestima. Ujedinjeni u borbi za slobodu. Verujte, lepo je i oslobađajuće!