10 zaboravljenih odličnih filmova o čudovištima

To je pogrešan pristup žanru, jer je upravo kinematografija čudovišta jedno od područja gde horor najiskrenije pokazuje svoje pravo lice: telesnu paniku, nezasit apetit, zastrašujuće razmere, mutaciju, mehaniku opsade i onaj iskonski dečji strah da se nešto nemoguće nalazi u sobi s nama, spremno da nam pokaže koliko smo zapravo krhki, prenosi Index.hr.

Lepota zaboravljenih filmova o čudovištima leži u tome što često imaju manje pretenzija, a više gladi za dokazivanjem. Manje ih brine ugled. Ovih deset filmova nisu samo dobri za zaboravljene filmove, oni su zaista dobri, piše Collider.

10. Boogens (1981)

Radnja je smeštena u radničko okruženje, gde radnici ponovo otvaraju stari rudnik srebra, a s njim i zapečaćene tunele i zakopanu opasnost. To je premisa koja u sebi već nosi osećaj industrijske krivice. Imate ljude koji guraju nos tamo gde ne bi trebalo, obližnji grad čije kuće odjednom više nisu sigurne i stvorenja koja se pojavljuju tek delimično, na veoma efektan način.

9. The Deadly Spawn (1983)

„The Deadly Spawn“ nije uglađen film. Deluje kao da je upravo ispuzao ispod dasaka, slina mu se još cedi. Meteor donosi vanzemaljske organizme na Zemlju, a prigradska kuća postaje hranilište. Film zatim počinje da puni kadar jednim od najveličanstvenije odvratnih dizajna čudovišta tog doba. Film nosi ono predivno uverenje iz osamdesetih da čudovište mora biti problem s teksturom.

8. Alligator (1980)

Kućni ljubimac aligator bačen u kanalizaciju naraste do džinovskih razmera i vraća se kao urbana osveta. To je već premisa s dovoljno pulp napetosti da nosi film, ali ono što ga čini sjajnim jeste koliko ostaje prizemljen u gradskoj truleži i institucionalnom nemaru.

Stvorenje je smešno na najbolji mogući način, a film zna da ta smešna strana dolazi do izražaja samo ako je ljudski svet oko njega dovoljno ciničan da zaslužuje da bude prepolovljen.

7. Q: The Winged Serpent (1982)

Nema u filmu „Q“ ničeg uglađenog. Bezobrazan je, sirov, strukturno neobičan i apsolutno živ. Džinovska leteća zmija puštena iznad Njujorka ne mora automatski da postane svečani mitski spektakl. Može da postane i urbana prljavština, opštinska panika i komedija o prevarantima.

Tako imate energiju policijskog procedurala, uništavanje stvorenja, okultnu čudnovatost, a zatim i nervoznu, oportunističku ljudsku izvedbu Majkla Morijartija koja se provlači kroz sve to.

6. Razorback (1984)

Neki filmovi o čudovištima uspevaju jer je stvorenje tako dobro. „Razorback“ uspeva jer ceo svet deluje toliko prokleto da je takvo stvorenje i zaslužio. Sam vepar je neverovatan, naravno, ne samo kao velika životinja, već kao noćna mora s kljovama koja se kreće australijskim zaleđem kao da je bes same zemlje poprimio fizički oblik. Ali pravi genije leži u atmosferi.

Reditelj Rasel Malkahi snima zaleđe kao da je već na pola puta do pakla, i pre nego što zver uopšte prođe kroz njega.

Ono što film čini više od običnog filma o životinjama ubicama jeste kako opako povezuje čudovište s već prisutnom ljudskom ružnoćom. Vepar je zastrašujuć, da, ali takvi su i muškarci uključeni u lov na kengure, njihova mačo prljavština, eksploatacija i osećaj da je krajolik brutalizovan mnogo pre nego što je počeo da uzvraća istom merom.

5. The Relic (1997)

Muzej je već sjajna horor lokacija — lep, civilizovan, pun istorije i taksonomske kontrole. Zatim se Kothoga počinje kretati kroz njega i odjednom cela ideja očuvanja znanja u čistim vitrinama biva razorena ovim glomaznim hibridnim stvorenjem koje pokreću apetit i evolucijska greška. Taj kontrast je slastan. Kultura i zver u istoj zgradi, a kultura gubi.

4. Deep Rising (1998)

„Deep Rising“ shvata da filmovi o čudovištima mogu istovremeno biti opaki, duhoviti i pustolovni, a da ne skliznu u parodiju. Film prati luksuzni kruzer koji napada gigantsko morsko stvorenje prekriveno pipcima i probavnom zlobom, a film jednostavno juri s tom premisom punom brzinom.

3. The Blob (1988)

Jedan od najvećih rimejkova u istoriji horora, a još se ne spominje dovoljno često kada se govori o najboljim filmovima o čudovištima. Ono što ga čini tako dobrim jeste to što zna da The Blob ne sme biti samo velik i želatinast. Mora biti gladan tako da se svako ljudsko telo odjednom oseća krhko i prolazno. Ova verzija to u potpunosti shvata.

2. Splinter (2008)

Benzinska pumpa. Zarobljeni ljudi. Organizam nalik infekciji. Preuzimanje tela. I nema sigurne pretpostavke da će stvar koja vas napada zadržati isti oblik kada uđe u meso. Taj poslednji deo je ključan.

1. Trollhunter (2010)

„Trollhunter“ uspeva u nečemu čarobnom i neverovatno teškom: uspeva da džinovska čudovišta ponovo deluju drevno. Ne samo veliko, nego drevno. Birokratski problematično. Ekološki stvarno.

To je genijalnost „Trollhuntera“ i čini ga prvim izborom u ovoj kategoriji. Okvir pronađenih snimaka, mitologija ugrađena u sisteme, vladina zataškavanja, upravljanje divljim životinjama, regionalni folklor, praktični rad — sve je to briljantno.