Muzička konferencija „Youth Fair“ na temu „Kako sistemski podržati razvoj domaće muzičke scene i plasirati talente na međunarodnu scenu“, održana je trećeg dana Exita i označena je kao jedan od prvih koraka u zakonskoj regulaciji kreativnih industrija, koju je najavila savetnica predsednice Vlade Srbije za digitalne i kreativne industrije, film i turizam Ana Ilić.
O ovoj temi razgovarali su, pored Ane Ilić, Dragan Ambrozić – odgovorni urednik programa „Doma omladine Beograda“, Ivan Milivojev – Exit (član borda Evropske festivalske asocijacije „Yourope“) i Fružina Sep – direktorka festivala „Lollapalooza“ Berlin, a tribinu je moderirala Katarina Epštajn – urednica redakcije pop muzike „Radio Beograda Prvi program“, koja zajedno sa Exitom učestvuje u projektu „CITEP“ koji je „Evropska komisija“ ustanovila pre sedam godina.
Eurosonic okupljanje
„Doprinos kreativne industrije domaćem bruto proizvodu iznosi 13 odsto, mladi čine 70 odsto ovog sektora u kom je zaposleno sto hiljada ljudi. Potpuno je neshvatljivo da Vlada, ne samo naša već i širom sveta, ne reguliše kreativne industrije i zbog toga mi to želimo da uradimo u dva pravca, pre svega na širem planu, a zatim i u užim oblastima. Prva stvar je istraživanje načina kako da podržimo kreativne industrije i podstaknemo njihov rast, a druga je kako da to iskoristimo za rebrendiranje Srbije u svetu. U muzičkom sektoru, koji ima veliki kvalitet i potencijal, tek ustanovljavamo probleme kao što su izvoz i ekonomski uslovi“, optimistična je bila Ana Ilić, koja je ovaj plan uporedila sa tim kad pre deset godina niko nije verovao u ideju da Srbija može da postane važna za svetsku filmsku industriju, a danas je to dobro regulisani deo u koji su investitori uložili više od 40 miliona evra. Kako je i sama učestvovala upravo u sprovođenju sistemskih koraka za podršku filmskoj industriji, Ana Ilić je naglasila da zna da se isto tako mogu doneti zakonske regulative koje će sistemski pomoći i kreativnoj industriji.
Moderatorka konferencije Katarina Epštajn istakla je važnost „CITEP programa“, koji je „Evropska komisija“ pokrenula za razmenu talenata centralnoistočnih država u Evropi. U okviru toga, Exit i „Radio Beograd“ predstavljaju domaće izvođače na „Eurosonic“ festivalu u Groningenu, gde se okupljaju najvažnija imena muzičke industrije.
„Eksport“ kancelarija
Jedan od osnivača Exit festivala, Ivan Milivojev rekao je da je uloga Exita da pomogne izvođačima u ovakvom programu, kako bi ih festivali u inostranstvu bukirali. „To nije lak zadatak, jer ljudi ovde ne znaju mnogo o menadžmentu, tehničkoj i logističkoj podršci. Moramo da uradimo mnogo toga da bismo dostigli makar osnovni nivo organizacije kod bendova, bez obzira na to što muzički jesu dobri. Učimo ih kako to da postignu, ukazujemo im na primere drugih uspešnih muzičara. Exit pruža podršku srpskim izvođačima, pružamo im potrebna znanja i oni nam se uvek vraćaju“, ističe Milivojev.
Bivša programska direktorka festivala „Sziget“ Fužina Sep kaže da je u Budimpešti od 2005. bila otvorena „eksport“ kancelarija, a da je ideja potekla iz same muzičke industrije i potrebe da se pravi razmena izvođača sa drugim zemljama. „Muzika je mnogo zahvalnija za promociju države, za razliku od politike u kojoj ljudi biraju strane. Glasajte za muziku, ne za partiju! Potrebno je stvoriti sistem sa dobrim timom, napraviti dugoročan plan Vlade, koji će funkcionisati bez obzira na to ko je na vlasti, stvoriti veze sa stranom industrijom“, rekla je Fužina i istakla da Srbija ima sve uslove za to, naročito zbog Exita koji je već drugi put osvojio titulu najboljeg evropskog festivala.
Fužina Sep, koja je takođe član borda Evropske festivalske asocijacije „Yourope“, istakla je još jednu veoma važnu stvar koja se tiče kontinuiteta. „Znate, kada smo mi otvorili, pre 13 godina „eksport“ kancelariju u Budimpešti, mnoge smo stvari uradili i pokrenuli za mađarske muzičare. Međutim, kad je došla nova vlast, kancelarija je zatvorena i sada me kontaktiraju neki mlađi ljudi koji bi želeli ponovo da je otvore i pokrenu ponovo neke stvari. Oni naravno, što nije dobro, moraju da rade sve od početka a to je veoma teško. Bilo bi puno lakše da smo imali kontinuitet u radu. Veoma je važno stvoriti tim i biti stabilan i imati podršku bez obzira na političke situacije u zemlji. To je najvažnije, jer zamislite šta bismo sve danas u Mađarskoj mogli da nismo imali tu pauzu u postojanju kancelarije. To vam je moj savet, ako imate podršku Vlade, napravite sistem koji će funkcionisati nezavisno i time omogućiti sebi kontinuirani napredak“, istakla je Sep.
Dragan Ambrozić, koji je već trideset godina deo različitih žirija za procene talenata, smatra da je glavna karakteristika domaćih izvođača raznovrsnost veština i originalnost u odnosu na druge zemlje u regionu. Na pitanje „Koja je danas glavna karakteristika muzičke scene u Srbiji?“, Ambrozić je rekao kako su talenti su svuda prisutni na muzičkoj sceni Srbije. „Imao sam sreće da budem u raznim žirijima za talente još od 1988, tako da imam pregled kakva je situacija bila i ranije, kao i sada. I tada je mnogo originalnih talenata dolazilo iz Srbije na takmičenja, kao i iz ostalih delova naše tadašnje zemlje i to dokazuje da je talenata i kreativnih muzičara uvek bilo. Kad smo 2005. uveli ponovo konkurs za mlade muzičare, mogli smo da se uverimo koliko ih ima na ovim prostorima. Ako je deset bendova konkurisalo iz Srbije, bar devet ih se kandidovalo za finale, što samo po sebi govori o njihovoj vrednosti. Originalnost kruži srpskom muzičkom scenom, problem je u tome što tržište nije razvijeno, ali tako je i u celom regionu. Tema naše diskusije i jeste kako da pomognemo mladim talentima da obogate svetsku muzičku scenu sa svojom muzikom, kako da im sistemski pomognemo da budu konkurentni na svetskom tržištu. Imamo nekoliko sjajnih primera kako to može da se uradi jer su to učinili pojedini muzičari, od „world“ muzike, alternativnog „roka“ do „džeza“… ali su to oni sami, na mišiće, uradili. Znači može se, ali treba videti kako da svi ti talenti lakše komuniciraju sa svetskim tržištem. Kad je Exit festival nastao 2000. godine, počeli smo da posećujemo različite konferencije i postoje sistemski koraci koji mogu da se načine, što bi mnogo moglo da pomogne u promociji. Muzičko tržište sada ima novi, digitalni oblik. Srbija nije prisutna u tom svetu i to je najveći problem za proboj na internacionalno tržište. Naravno, pravila su se promenila sa dolaskom digitalne tehnologije, ali nije dovoljno da vi samo postavite vašu novu stvar na internet i da je time sve rešeno. Mnogo toga treba proći do toga da budete prepoznati u svetskim okvirima. Država može pomoći i u tom segmentu, kao i u tome da muzičari, kad već ostvare svetsku karijeru, ostanu stabilni na tom tržištu. Neophodno je da se stvori velika muzička digitalna platforma.
Vrata su otvorena, treba samo ući
„Ima mnogo evropskih programa u kojima mladi muzičari mogu da učestvuju, naravno, tu su i posete različitim evropskim festivalima, tako da su vrata otvorena a samo je do nas da uđemo kroz njih“, istakao je Dragan Ambrozić na tribini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
