Foto: klix.baBogić Bogićević juče je jednoglasno izglasan za gradonačelnika Sarajeva. Sve do srede izbor Bogićevića nije bio upitan, ali on se nakon burne sednice Gradskog veća povukao, jer nije želeo da se, kako je napisao u ostavci koju je nazvao neopozivom, „međustranački odnosi narušavaju zbog mene, niti želim da se moje ime koristi u nedoličnim političkim i izbornim igrama, na šta je ličila sednica Gradskog veća Sarajeva“.
Ipak, za Sarajlije Bogićević je i pre ovoga bio njihov gradonačelnik.
Tako je pisalo na bilbordima koji su osvanuli, dan nakon sednice, na sarajevskim ulicama.
Fejsbuk grupa podrške Bogićeviću za samo nekoliko sati okupila je više od 10.000 članova.
Za danas je bila najavljena čak i protestna vožnja automobilima kroz Sarajevo kojom se želi iskazati nezadovoljstvo zbog, kako su kazali organizatori, izigravanja Bogićevića za gradonačelnika.
Njegova kandidatura dočekana je među mnogima kao tračak nade u bolje sutra, stoga je njegova ostavka kod mnogih – politični i apolitični, Bogićevićevi prijatelji iz BiH i bivše SFRJ, građani, izazvala razočarenje i tugu.
U svom pismu Franjo Topić, počasni predsednik Hrvatskog kulturnog društva „Napredak“, piše da je politika ponovo pokazala da „nema dna“.
Trebalo je, podsetio je Topić, „izvanredne hrabrosti ne glasati kako ostali srpski članovi predsedništva Jugoslavije i JNA kažu“.
Bogićević je, naime, na sednici Predsedništva SFRJ 1991. svojim glasom sprečio uvođenje vanrednog stanja u zemlji.
„Ja jesam Srbin, ali ne po profesiji“, rekao je u to vreme.
Bogićević (68) je devedesetih u Srbiji, naročito u režimskim medijima, označavan kao izdajnik, „Srbin koji je glasao protiv“ i „čovek koji je mogao da spase Jugoslaviju“.
Mediji ocenjuju da se ne pamti da je toliko građana Sarajeva za gradonačelnika želelo videti osobu koja je dugo personifikacija hrabrosti i čestitosti, kojoj je Bosna i Hercegovina jedina domovina.
Bogićević je magistar društvenih nauka.
Bio je student prodekan na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i dobitnik tri Srebrne značke za uspeh u studiranju.
Na početku svog političkog angažmana obavljao je dužnosti sekretara Saveza socijalističke omladine BiH i izvršnog sekretara CK SK BiH.
Dve godine je bio član Predsedništva SFRJ.
„Ja sam jasno znao svoj mandat, da predstavljam sve građane BiH. Ako bih ja predstavljao samo Srbe, ko bi predstavljao Muslimane, Hrvate, Jevreje, Rome, Italijane, Čehe, Slovake?, kazao je jednom prilikom.
Na početku rata u Jugoslaviji bio je posrednik između sukobljenih strana u Sloveniji, a potom i u ratu u Hrvatskoj. Od septembra 1991. nije više učestvovao u radu Predsedništva, vratio se u Sarajevo i skoro godinu dana bio bez posla.
„U Sarajevu sam tek u maju 1992. počeo raditi u Socijaldemokratskoj partiji (SDP). Prijatelji, pre svega iz Sarajeva, pomagali su mi u to doba, ali sam živeo prilično oskudno, i lično i porodično. Naravno, to je cena mog izbora.“
Ceo rat je proveo u Sarajevu. Bio je zastupnik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, potpredsednik SDP BiH i predsednik Olimpijskog odbora BiH. Dobitnik je Šestoaprilske nagrade Grada Sarajeva.
„Život je prolazan i kratak, ali je dovoljno dug da bi se mogao živeti časno i pošteno“, kaže Bogićević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
