Foto: Aleksandar Koković_FoNet„Mi možemo raditi komad o Francuskoj revoluciji i tražiti paralele sa našim vremenom, ali opet to nije tema koja ne da ljudima da spavaju“, kazao je Boris Liješević u intervjuu u Vremenu, pojašnjavajući prednosti dokumentarnog pozorišta. Među njima su, kako je takođe tad primetio, mogućnost direktnog tumačenja ovog vremena – „šta iz ovog vremena može da tumači ovo vreme“, naglasio je Liješević te 2011.
Od tada do sada, kada je predstava „Pijani“, koju je režirao po tekstu Ivana Aleksandroviča Viripajeva u izvedbi Ateljea 212, proglašena najboljom na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, Liješevićev autorski izraz se nije menjao. Bilo da režira na osnovu dokumenata ili prema nečijem tekstu, njegovi komadi predstavljaju uvek nepretenciozni odraz savremenosti i pronalaze put do gledalaca… Tako je i sa „Pijanima“ – kolektivnim monologom ili dijalogom od čak 14 likova među kojima su, između ostalih, bankar, manekenka, menadžer, prostitutka, zamenik direktora… Koncept je jednostavan – svi su pijani, i jedino u tom stanju smeju da izgovore sebi istinu o tome kako isprazno žive. „Bojim se da živim ako ne lažem“, jedna je od replika komada u kojoj se verovatno svako manje-više može prepoznati, a takve su i ostale Liješevićeve predstave. Iako je i ranije dobijao nagrade, kaže da mu ova na Sterijinom pozorju mnogo znači zato što nikad ranije nije dobio priznanje na ovoj manifestaciji za najbolju predstavu.
„Ova nagrada mi znači zato što je kolektivna, ne tiče se jednog izdvojenog segmenta u predstavi, nego svih njenih izraza – glume, scenografije kostima…, a najdraže mi je što dolazi u Pozorište Atelje 212, gde je, posle studija, izveden moj prvi profesionalni komad“, kazao je Liješević za Danas. Upitan koji naslov njegove predstave trenutno najbolje odgovara stanju u srpskom establišmentu i situaciji u društvu, kaže „Očevi su gradili“ – zato „što smo za deceniju uspeli da uništimo ono što su naši očevi decenijama gradili“. Za teatar koji Liješević stvara kažu da „polazi od tvrde stvarnosti, a uporište nalazi u sopstvenom čarobnjaštvu“. Može biti da je ljubav prema pozorištu nasledio od majke Branislave Liješević, koje je osnovala i vodila dva značajna teatarska festivala – Budva Grad teatar i Tvrđava teatar u Smederevu.
Boris Liješević je rođen u Beogradu 1976. Odrastao je u Budvi. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Grupi za srpsku književnost i jezik, apsolvirao je 1999. Diplomirao je režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2004. Neke od najbitnijih predstava koje je režirao su „Prisustvo“, „Greta stranica 89“, „Dragi tata“, „Zverinjak“, „Jare u mleku“, „Čekaonica“, „Povodom galeba“, „Elijahova stolica“, za koju je dobio gran pri Bitefa „Mira Trailović“. Liješević najviše voli da sluša Azru, a omiljeni pisac mu je Danilo Kiš. Oženjen je Jelenom. Imaju dva psa Vitu i Stoleta, a deca su u planu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
