Dragan Stojković Piksi: Željen od svih

Nakon konstantnih lutanja, zbog kojih su obrazi rukovodećih ljudi u Fudbalskom savezu Srbije opravdano crveneli, višemesečni pregovori, na kraju uspešno završeni izborom Dragana Stojkovića Piksija za novog selektora, daju za pravo Slaviši Kokezi i njegovim saradnicima da slavodobitno konstatuju da su na neki način ispravili grešku posle nepravedno smenjenog Slavoljuba Muslina, čiji naslednici rezultatski nisu mogli ni da opepele njegovim dometima na klupi Srbije (plasman na SP u Rusiji).

Piksi je sigurno jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena. Plenio je unikatnim talentom na neravnim i često blatnjavim poljanama u rodnom Nišu; sa samo 16 godina debitovao je za Radnički, u kojem je ostao do 21. godine kada je u jednoj od većih i složenijih transfer saga na kraju završio u voljenoj Crvenoj zvezdi. Partizan ga je takođe žarko želeo; logistički činio sve kako bi njegovog oca, velikog zvezdaša, privoleo da promeni razmišljanje, međutim i pre zvaničnog prelaska leta 1986. Piksi je u javnosti nedvosmisleno poručivao da ostvarenje dečačkih snova za njega znači igranje u Zvezdi. U klupskim almanasima u Ljutice Bogdana zapisano je da je promociji Piksija prisustvovalo više od sedam hiljada ljudi, što se nikada kasnije nije ponovilo. U voljenom klubu osvojio je dve šampionske titule; isto toliko puta bio je proglašavan za najboljeg fudbalera Jugoslavije (1988. i 1989).

Navijačima je ostavio u amanet sijaset prelepih golova (poput onog Partizanu direktno iz kornera), driblinga i asistencija zbog kojih ga je Arigo Saki silno želeo u Milanu, koji je krajem 80-ih godina 20. veka tri puta zaredom osvajao Kup šampiona. Bez popularnog „uška“ Piksi je ostao u dresu Marseja, ironijom sudbine, porazom u finalu 1991. upravo protiv Crvene zvezde (ostaje i anegdota da nije hteo da šutira penal). Zbog povrede kolena nije ostavio upečatljiv trag u Veroni, ali je u japanskoj Nagoji dostigao nebeske visine. U tom gradu dobio je i ulicu, a na klupskom stadionu ulaz broj deset nazvan je po njemu. Iz perioda u Nagoji doseže i njegovo prijateljstvo sa Arsenom Vengerom.

Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je devet godina (84 nastupa, 15 golova). Kao trener, sa Nagojom je 2010. osvojio titulu. Piksi je 2015. preuzeo kinski Guangdžou, koji je vodio četiri i po godine. Zbog dobijenog otkaza sledovalo mu je višemilionsko obeštećenje. Navodno, Piksi se odrekao dva miliona dolara kako bi preuzeo mesto selektora Srbije. Odmah po objavljivanju da će voditi „orlove“ u kvalifikacijama za SP u Kataru 2022. Piksi je najavio radikalne rezove u ekipi. Rođen je 3. marta 1965. u Nišu, oženjen je i otac troje dece.