Foto: EPA-EFE/ KOCA SULEJMANOVIC

Ruven Rivlin ili kraće Ruvi je pravnik po struci i 10. predsednik Izraela, funkciju koju obavlja od 2014. Član je Likud partije. Početkom 2000-ih bio je ministar za komunikacije a potom i predsednik izraelskog Kneseta u dva navrata. Ruvi je zagovornik opcije Velikog Izraela koji bi prihvatio sve ljude i dao Palestincima na Zapadnoj obali i Gazi izraelsko državljanstvo. Jaki je zagovornik prava manjina, naročito arapskih Izraelaca. Glas je podrške opciji za uspostavljanje jedne države kao rešenje izraelsko-palestinskog sukoba. Kako je rekao pre neku godinu, „radije bi prihvatio Palestince kao izraelske građane nego podelio Izrael i Zapadnu obalu na dve države kao deo rešenja“. Ruven tečno govori arapski jezik.

Rođen je 9. septembra 1939. u porodici Ravlin koja živi u Jerusalimu od 1809, a veruje se da su potomci Vilna Gaona. NJegovi roditelji Rakel Rivlin i Jozef Joel Rivlin tvorci su prvog hebrejskog izdanja Kurana ali i „Hiljadu i jedna noć“, kompilacija južnoazijske i bliskoistočne priče. I njegov otac je bio kandidat za trećeg predsednika Izraela.

Služio je u obaveštajnom korpusu izraelskih snaga odbrane. Učesnik je šestodnevnog rata kao obaveštajni oficir. Posle vojne službe okrenuo se studijama prava na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Pre nego što će ući u politiku, Ruvi je bio pravni savetnik pri Beitar sportskoj Asocijaciji Jerusalima; član jerusalimskog Gradskog veća; predsednik izraelskog Instituta za zaštitu na radu, član upravnog odbora Kan teatra i Izraelskog muzeja.

Tokom prvog mandata na mestu predsednika izraelskog parlamenta kritikovan je za kršenja tradicije političke neutralnosti te pozicije. Bio je jedan od oštrijih kritičara Ariela Šarona vezano za plan o rešenju izraelsko-palestinskog sukoba.

Hroničari kao zanimljivost iz Ravlinove biografije izdvajaju podatak da je u svoj tim, najpre kao savetnicu a potom šeficu personala, doveo Rivku Ravic, ultraortodoksnu Jevrejku, majku 11 dece.

Oženjen je Nehamom Šulman Rivlin, sa kojom ima četvoro dece. Vegetarijanac je od 1960-ih. Navija za fudbalski klub Beitar Jerusalim od svoje sedme godine, kada je, kako kaže, prvi put otišao na stadion. Ne podnosi rasizam. Prećeno mu je smrću 2015. kada je osudio napad na palestinsku kuću koji su, kako se sumnja, izveli jevrejski ekstremisti. Kako je tada rekao, to je užasan napad čija je žrtva palestinski dečak.