Aerodrom „Morava“ bez aviona i putnika

Tako su se u Titovo vreme zvale brojne nepotrebne, pogrešne i preskupe fabrike izgrađene političkom voljom, a ne tržišnom logikom koje su obično bile završene i svečano otvorene a zatim – zatvorene. Njihova najveća mana bila je nesposobnost da zarađuju profit. Stotine miliona dolara bačeno je širom Jugoslavije 70-ih godina prošlog veka u „mrtve kapitale“ kao što su Fabrika glinice „Jadral“ u Obrovcu, metalurški kombinat „Feni“ iz Kavadaraca ili kraljevački „Medijapan“.

Kraljevo baš nema sreće.

Epitet „promašene investicije“ danas bi mogao da ponese još jedan privredni subjekt iz tog grada – aerodrom „Morava“. Za to postoje četiri ključna elementa koja karakterišu promašenu investiciju: političkom voljom vojni aerodrom „Lađevci“ konvertovan je u civilno-vojni aerodrom „Morava“, za tu konverziju potrošeno je 20 (a po nekim procenama i 30) miliona evra, rekonstrukcija je urađena nestručno i taj aerodrom ničemu neće koristiti (svečano i bučno je otvoren 28. juna i odmah tiho faktički zatvoren). Od tada, mediji s vremena na vreme licitiraju datumom kad bi prvi avion mogao sleteti na „Moravu“. Tako je, primera radi, Javni TV servis pre neki dan javio da bi zaposleni na Aerodromu bili zadovoljni kada bi redovnih linija bilo na proleće. A direktor Dragan Bugarinović ponavlja već uigranu rečenicu kako su „imali razgovore sa određenim kompanijama, postoji zaista njihovo ozbiljno interesovanje, ali naravno o tome ne možemo ništa više da kažemo jer je sada upravo faza njihove procene situacije i mogućnosti“.

Čak da u ovom trenutku i ima zainteresovanih aviokompanija da otvore linije za Kraljevo, to nije moguće jer „Morava“ nije do kraja osposobljena da bude civilni komercijalni aerodrom. Da postoje tehnički i vazduhoplovni uslovi državno-političko rukovodstvo zemlje nateralo bi bar nacionalnu aviokompaniju Er Srbija da otvori liniju Beograd-Kraljevo, pa makar i avionom ATR.

Kraljevački aerodrom i dalje ima privremenu dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, a na sajtu DCV-a postoji spisak srpskih aerodroma sa (tri vrste dozvola) sertifikatom, sa dozvolom za korišćenje i saglasnošću za korišćenje. Na tom spisku sertifikat imaju samo dva aerodroma – Beograd (LYBE) i Niš (LYNI) a dozvolu za korišćenje u Kraljevu ima samo aerodrom Aviokluba „Mihajlo Petrović“ (Brege LYKA). Politički nalogodavci rekonstrukcije znali su da će imati problema s Direktoratom zbog trange-frange (nestručne) rekonstrukcije pa su čitav posao sve vreme vodili kobajagi pod firmom rekonstrukcije vojnog aerodroma „Lađevci“, što podrazumeva nadležnost Vojske i izbegavanje nadležnosti civilne inspekcije iz Direktorata.

To nije sve što se tiče dozvola. Iako to nije prioritet, „Morava“ nema ni međunarodni troslovni aerodromski kod (znak) koji civilnim aerodromima odobrava udruženje avioprevoznika IATA, što znači da se letovi na ovom aerodromu ne mogu rezervisati preko međunarodnog sistema za rezervacije karata. Taj kod za beogradski aerodrom je BEG, a za niški – INI. Direktor Bugarinović je za Javni TV servis izjavio kako će „Morava“ IATA znak dobiti čim prva kompanija uvede let za Kraljevo, što je samo delimično tačno jer dodela tog koda podrazumeva da svaka država mora da obezbedi bezbedan, efikasan i uređen sistem sletanja/poletanja na svakom svom civilnom aerodromu. Istina, „Morava“ ima četvoroslovni ICAO kod (LYKV). To je lokacijski indikator, a ICAO na svom sajtu kaže da je to „mali aerodrom“ tipa vojno/javni na kome je operator Vojska Srbije. ICAO je, inače, specijalizovana organizacija UN koja kreira i modernizuje standarde u međunarodnom vazduhoplovstvu.

IATA znak najmanji je problem za aerodrom „Morava“ kome nedostaje još mnogo važnih detalja da bi postao međunarodno priznata vazdušna luka. Problem je što na taj aerodrom avioni ne mogu da sleću i da sa njega poleću jer je rekonstrukcija urađena prilično amaterski.

Najbizarniji detalj je vidljiv „iz aviona“ i pokazuje koliko je neznanje i amaterizam ljudi uključenih u rekonstrukciju i poslovanje ovog aerodroma. Svaki iole pismeniji putnik slatko će se nasmejati kad sleti u Kraljevo i na aerodromskoj zgradi vidi firmu na kojoj piše „Aerodrom Morava – Airport Morava“. Pravilo je da kad se na engleskom jeziku ispisuje ime aerodroma prvo piše ime pa onda aerodrom (dakle, „Morava airport“). Takav je slučaj na oba aerodroma u Srbiji (Belgrade airport, Constantine the great airport) i svim međunarodnim aerodromima.

Taj propust mogao je na vreme da se primeti i otkloni. Kao što je naknadno otklonjen problem parkinga za avion pred aerodromskom zgradom. Ispred te zgrade postavljene su tri bandere za osvetljenje, a dve bandere bile su ozbiljna smetnja za okretanje aviona pri parkiranju. Kad je problem uočen, rešen je na – teži način. Umesto da se bandere uklone, odlučeno je da se pokosi pšenica i asfaltira dodatno parče parkinga preko puta aerodromske zgrade.

Lingvističke greške, iako žalosno-smešne, manji su problem kraljevačke vazdušne luke. Mnogo veće glavobolje zadaju tehnički propusti koji stvaraju probleme Vojsci Srbije i ključni su razlozi onemogućavanja korišćenja aerodroma za civilne svrhe.

Pre neki dan komandant RV i PVO general major Duško Žarković izrazio je očekivanje da će ruski jurišni helikopteri Mi-35 biti isporučeni Srbiji do kraja godine i da će biti u sastavu borbene helikopterske eskadrile razmeštene na aerodromu „Morava“. Snimci s aerodroma, međutim, pokazuju da ta helikopterska jedinica ima problem s – kobasicom. U vazduhoplovnom žargonu kobasica je metalni stub na čijem je vrhu balon koji pokazuje jačinu vetra. Taj stub toliko je blizu ulaza u helikoptersku jedinicu da ozbiljno ugrožava izlazak/ulazak letilica. Ali, nije to jedini problem koji Vojska Srbije ima na aerodromu „Morava“. Drugi mnogo veći i opasniji problem su farovi za aerodromska svetla postavljeni na početku piste (prag Brđani) koji, u slučaju opasnosti, sprečavaju izmeštanje aviona u kaponire.

Inače, aerodrom nema PAPI svetla (indikator preciznosti prilaznog puta kao vizuelna pomoć pilotu da stekne i održi ispravan pristup aerodromu).

Nadalje, na aerodromskoj karti obeleženo je da postoje vertikalne oznake (platforme, izlazi), ali je vrlo vidljivom žutom horizontalnom putačom naznačeno da se one ne koriste.

Iako je rekonstrukcijom aerodroma obuhvaćeno sređivanje piste, „Morava“ je i dalje aerodrom za jedan avion. To znači da kad je jedan avion na aerodromu, ni jedan drugi ne može da sleti. To je zato što se, recimo, avion koji sleti iz pravca Brđana zaustavi na kraju piste prema Kraljevu, zatim okrene i pistom vrati do aerodromske zgrade. Nije uobičajeno da se avion vraća pistom nego posebnim prilaznim putevima (taxiway), upravo da ne bi sprečavao istovremeni boravak više aviona.

Problem je i kraj piste prema Kraljevu. Da bi veći avioni (Erbas) posle sletanja mogli da se na kraju piste okrenu, rekonstrukcija je predvidela da se na kraju piste asfaltira još jedno dodatno parče 60×60 metara (faktički, za toliko produžena pista). Zbog toga su aerodromska svetla kraja piste ugrađena iza tih dodatno asfaltiranih 60 metara. Međutim, svetla ne smeju da stoje na tom mestu dok se teren ne stabilizuje. Zbog toga je kraj piste vraćen 60 metara unazad, ali su svetla ostala na udaljenosti iza 60 metara.

To je razlog što svetla na aerodromu „Morava“ ne smeju da se upale, jer ne stoje gde je kraj piste. A kraj piste može da bude 60 metara dalje (iza okretnice), ali tek kad se uradi STRIP (traka na pisti za sletanje). U međuvremenu primećeno je da neki od farova nisu od koristi pilotima jer svetla „udaraju“ u obližnje visoko podignute naslage zemlje. Veoma značajno za bezbednost aerodroma je i postojeća žičana ograda koja izgleda kao zaštita za krave na nekoj livadi a ne ograda komercijalnog aerodroma. Problem su i zaravnjeni slivnici koji sa svake strane piste treba da sakupljaju kišnicu i sprečavaju izlivanje mulja na pistu a zaravnjeni su pri asfaltiranju piste.

Ako i kad budu otklonjeni svi nedostaci na „Moravu“ će dnevno moći da sleti najviše osam aviona, ako se uzme u obzir da će rotacija jednog aviona trajati 75-90 minuta. Taj podatak otvara pitanje isplativosti. Koliko će poreske obveznike da košta politička avantura u promašenu investiciju na koju će dnevno da sleti jedan avion (svejedno, ili osam)? Bez obzira da li je jedan ili 50 aviona dnevno aerodrom mora, prema međunarodnim standardima, da ima dovoljan broj carinika, vatrogasaca, policajaca, kontrolora leta, pomoćnog osoblja… Kolika treba da bude aerodromska taksa za aviokompanije a kolika taksa za putnike da bi aerodrom pokrivao sve troškove i pozitivno poslovao? Ili će sve to pokrivati država iz budžeta?

Bez obzira što je sad „skockan“ i na to potrošeno 20-30 miliona evra, aerodrom „Morava“ nikada (ni u sledećih 100 godina) neće imati dovoljan broj putnika i drugih biznisa (kargo, poslovni avioni, avio škola) da bude samoodrživ… Klasična promašena investicija.

Zašto je onda vlast potrošila toliki novac u tako neperspektivan projekat?