Biopolitika u modernom društvu

Pošto radovi Mišela Fukoa predstavljaju referentnu tačku za najveći broj istraživača u oblasti biopolitike, priređivači knjige Dušan Marinković i Dušan Ristić uključili su u zbornik čak šest njegovih tekstova. Ostalih deset potpisuju njih dvojica, Fernan Brodel, Đorđo Agamben, Roberto Espozito, Pol Rabinov, Nikolas Rouz, Marija Mule, Tomas Lemke, Majkl Hart i Antonio Negri, te Paolo Virno.

Ponuđeni tekstovi – bilo da je reč o predavanjima, člancima ili poglavljima iz knjiga – razrađuju različite aspekte biopolitike, pod kojom se podrazumeva organizovana moć institucija nad životom uopšte, kroz naučno-tehnološko regulisanje znanja kao novog oblika državnog nadzora nad građanima. Biopolitika, biomoć, bioetika, bioistorija i biopolitička proizvodnja danas više nisu novi pojmovi, ali su i dalje predmet različitih, često suprotstavljenih interpretacija.

U ovo koronavirusno vreme čitaocu će svakako biti najzanimljivija poglavlja Stari biološki poredak završava s 18. vekom (Brodel), Život, moć i rađanje novog biološkog poretka (Marinković/Ristić) i Upravljanje opasnostima i uvođenje bezbednosnih mehanizama (Fuko). Knjiga, međutim, obuhvata mnogo širi spektar interdisciplinarnih istraživanja društvenih praksi, odnosa, institucija i tehnologija koje su u modernim društvima omogućile prožimanje moći i života na jedan novi i dosad nepoznati način.

Kako ističe dr Duška Franeta, jedna od recenzenata, ova knjiga “nije samo odličan uvod u polje biopolitike i njegov presek, koji će biti značajna dopuna danas već zaživelom diskursu o bioetici i daljem razvoju perspektive biopolitike na ovim prostorima, nego nesumnjivo i inspirativna građa za nove analize današnje stvarnosti i našeg samorazumevanja”.