Današnjica kojoj je nemoguće dati ime 1

On je naprosto esejist i filozof kulture, možda i univerzalni naučnik ili samo retorički verziran i konzervativni obrazovani građanin-erudit i pomalo snob? Saglasnost postaje potpuna kad je reč o Kalasovom doprinosu milanskoj izdavačkoj kući Adelphi, kojoj je on još kao student pripadao i koju je unekoliko spasao od prinudnog pripajanja Mondadori koncernu.

On je još od 1971. šef izdavačkog programa iz čijeg su bogatog fundusa iznikla dela klasične moderne. Sve je počelo 1960-ih godina kritičkom edicijom dela Fridriha Ničea, što je, shodno Kalasu, bilo estetsko-politička provokacija, kako on veli u svojoj knjizi sećanja O tragovima izdavača, objavljenoj 2013.

Knjiga Današnjica kojoj je nemoguće dati ime (Roberto Calasso: Das unnennbare Heute, Suhrkamp Verlag, Berlin 2019 – italijanski original L’innominabile attuale) vid je hibrida, sastavljen od tri disparatna teksta, od kojih se treći sastoji samo od jedne stranice. Prvim tekstom stupa Kalaso na političko-sociološki teren.

Pod naslovom Turisti i teroristi raspravlja se o gubicima sekularnog društva.

”Bez boženskog nedostaje sekularnom društvu životna volja”. Kalaso optužuje gubitak svetosti i istrebljenje religioznog.

On svoja ispitivanja vraća u drevne indijske mitologije u čijem središtu stoji žrtva.

U svojoj knjizi Žar on proslavlja ”najartikulisaniju, najsuptilniju, vrtoglavu varijantu žrtve”.

Sekularnom teroru, veli autor, nedostaje svaka religiozni i politički značaj. U njemu caruje načelo slučaja i izbor žrtvi. Kakvo pak mesto ima turist u ovom raspravljanju?

Religiozni u odnosu na sekulariste su kao turisti u odnosu na urođenike. ”Homo saecularis je nužno turist. Ne samo kad putuje. Navigiranje na vebu i linkovima nije beznačajni deo njegovog života”, veli Kalaso. On, inače, svoja dela piše u formi skica pri čemu nije uvek jasno kako se od jedne ideje stiže na sledeću, ali se na kraju artikuliše upečatljiva slika jedne duhovne situacije. Na taj način nastala su i njegova dela o grčkim mitovima 1988, ili o Tjepolovom baroku, 2006. Kalaso pod današnjicom razume ukupnost odnosa u kojima ljudi opitno doživljavaju sebe kao sebe i kolektiv.

I pošto je ta sadašnjica bezimena, to znači da ljudi (mnogi ili svi?) žive pod uslovima koji im ne dopuštaju da ižive svoju duhovnu egzistenciju ili o njoj imaju pogrešne predstave. Jedna takva predstava je društvo u sociološkim smislu.

Knjiga se sastoji iz dva dela pri čemu je drugi izvođenje/ primena prvog dela i od jedne teorijske pozicije vodi ka slikovitosti istorijskog.

Skice u drugom delu knjige zbivanja su posvećena Drugom svetskom ratu: Kurcio Malaparte će biti svedok masovnog ubistva Jevreja u moldavskom gradu Jaši, jedna princeza Hoencolerna slavi svoje venčanje, Staljin naređuje streljanje hiljade poljskih oficira u šumama Katina.

Svaki takav događaj potvrđuje ili stvara iluziju unutrašnje slobode, dok je u pozadini razapet tamni univerzum neizdrživosti.

Kalaso meandrira u svom konspirativnom mišljenju i izražava se rado u analogijama, koje se čitaocu na mah učine smislenim, kao na primer kad turistima kao pandan suprostavi teroriste. Nekad su spojevi tako udaljeni i reference tako opsežne, da nam se čini da njihov smisao samo autor razume.

Zanimljiva i, ipak, hermetična knjiga, koju, preporučujemo, kaskaderima u pitanjima metafizike rituala i teologije.