Ova studija donosi nova tumačenja romana iz lektire (Robinson Kruso, Tom Sojer, Hajduci, Hajduk Stanko, Pop Ćira i pop Spira i Mali Princ) osvetljavajući one aspekte ovih dela koji su u školskoj interpretaciji najčešće zanemareni. Autorka ukazuje na rodne stereotipe prisutne u građenju likova (njihovim osobinama, profesijama, vrednostima) i na univerzalizovanje muške perspektive, čime se devojčice uče da prihvate svoju podređenost. Na ovaj način, kroz nastavni program, škola reprodukuje prevaziđene rodne modele i doprinosi održavanju rodne neravnopravnosti.
Posebno je zanimljivo autorkino tumačenje odnosa prema ženi i ljubavi u romanu Mali Princ, pošto se ovaj roman najčešće predstavlja kao mudra knjiga o ljubavi, a autorka tvrdi kako je Egziperijeva odnos prema ženi u ovom romanu mizogin, a predstava o ljubavi pogrešna i opasna.
Studija je prvenstveno namenjena nastavnicima i nastavnicima srpskog jezika, ali i studentkinjama i studentima književnosti, budući da pored analize romana iz ugla feminističke književne kritike nudi i primere priprema za časove kojima se pokazuje kako uvesti rodnu perspektivu u nastavu književnosti. Međutim, može biti zanimljiva i širem čitalačkom krugu jer je napisana jednostavnim jezikom i govori o poznatim delima. Elektronska verzija knjige dostupna je na sajtu Zavoda.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Braća Đurić žive u iznajmljenom stanu, a osvajaju nagrade za znanje
Razgovori sa prethodnikom
Хоћемо ли сад да преправљамо класична дела из 18. и 19. века јер нису политички коректни? Или можда да их забранимо и да „градимо новог човека“ који неће знати нити се обазирати на то како су живеле генерације пре њега?
Naravno da nećemo i ne treba da prepravljamo, upravo i treba da ih čitamo samo sa jednim kritičkim osvrtom. To treba i mi sami da razvijamo kod sebe, a naročito da podstičemo razvijanje osetljivosti kod dece, ništa više.
Hocemo li sad da prepravljamo bajke? snezanu, uspavanu lepoticu, ivicu i maricu, tri praseta… Da, bolje da ih ucimo da ce vestica da ih pojede
hahahahaha
mali princ je mizogin?!
hahahahahahahahahaha