Koegzistencija umetničkih izraza 1Foto: PIxabay/ LubosHouska

U kakvom odnosu stoje umetnosti kao književnost, slikarstvo i muzika, ali i arhitektura, dizajn i kompjuterske igre?

Da li postoje spajajuće uzajamnosti ili pak treba svaku po sebi razumeti?

U tematskoj žiži zbornika Umetnost i umetnosti: Jedan zbornik o teoriji umetnosti našeg vremena (Suhrkamp Taschenbuch Wissenschaft, Berlin 2021) stoji Adornov tekst naslovljen Umetnost i umetnosti, čime autor intonira diskurs o teoriji umetnosti našeg doba.

Adorno dijagnosticira Iskrzanost umetnosti među avangardistima i postavangardistima u 20. veku.

On vidi da su granice među umetnostima 20. veka sve propustljivije.

Na primer, između konkretne poezija Huga Bala, kolaža Kurta Švitersa i eksperimentalne elektronske muzike učenika Olivijea Mesijana, rastaču se etablirane međe pojedinačnih umetnosti.

Takvi fenomeni prekoračenja pojedinačnih umetnosti shvata Adorno kao načelnu karakteristiku umetnosti postmoderne.

Za Adorna je „iskrzanost pojedinačnih žanrova“ ne samo umetničko-istorijski faktum, već i simptom jedne značajne krize umetnosti u okviru komunikativnih odnosa u toku 20. veka.

Razvoj umetnosti u 20. veku nudio je uporišne tačke za Adornovu tezu.

Mnoga dela umetničkih performansa teško se mogu pripisati samo jednoj specifičnoj umetnosti.

Video i kompjuterske igre su forme interaktivne umetnosti koje su sliku umetnosti trajno promenile.

Filmski i teatralni aspekti konvergiraju, čime se trajno menja spektar umetnosti.

Refleksija o jedinstvu i mnoštvu umetnosti vodi suštinskom pitanju teorije umetnosti, o prirodi umetnosti, o medijima i funkcijama umetnosti kao i centralnoj temi, da li su klasične konstelacije umetnosti u postmoderni prevaziđene?

Zbornik, tako, nudi opsežan pregled o debatama i sabira klasične priloge, između ostalih Teodora Adorna, Klementa Grinberga, Žan-Lik Nansija, kao i aktuelne perspektive, između otalih Lidije Ger, Gertrude Koh, Julijane Rebentiš, Pitera Ozborna i Martina Zela. Jedan sinoptički pogled pokazuje da je koegzistencija između umetničkih formi koje se kreću u tradicionalnim okvirima različitih umetnosti tema koja zadire u srž teorije umetnosti, odnosno pitanja kakav smisao ima činjenica da je umetnost po svojoj strukturi pluralistička?

Priređivači ovog instruktivnog kompendijuma su Georg V. Bertram, profesor filozofije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Stefan Dajners, saradnik Instituta za filozofiju na univerzitetu u Gisenu i Frankfurtu na Majni.