Foto: PIxabay/ LubosHouska

Inicijativa za njeno osnivanje došla je iz Kragujevaca, odakle i potiče većina potpisnika, a čovek koji je celu priču započeo je dr Aleksandar B. Nedeljković, poznati proučavalac i prevodilac naučne fantastike, ali i prvi profesor koji je počeo da predaje SF kao nastavni predmet na univerzitetu u Kragujevcu (Filološko-umetnički fakultet – FILUM), na anglistici, koji je sada u penziji.

Pokret nema nikakvu organizacionu strukturu, niti članove, već samo osnivače i, kako se ističe, postoji samo u ravni teorijskih ideja. Jedini način da se bude član je objavljivanje radova zasnovanih na Manifestu, koji je zapravo dekleracija petnaest književno-teorijskih principa.

Interesantno je da potpisnici nisi u obavezi da se pridržavaju bukvalno svih 15 principa, već barem većine. No, ono što bi trebalo da bude posledica njihovog rada jeste formiranje baze podatak sa većim brojem naučnih radova o naučnoj fantastici.

Srbija trenutno ima osam doktora književnih nauka čije disertacije su se bavile naučnofantastičnom književnošću, a od njih je petoro potpisalo ovaj manifest: dr Marko J. Tasić (FILUM), dr Aleksandar B. Nedeljković, dr Novica I. Petrović (Filološki fakultet, Beograd), dr Milan D. Živković (Fakultet Dr Lazar Vrkatić, Novi Sad) i dr Milica LJ. Živković (Filozofski fakultet, Niš).

Osnivači se nadaju da će Kragujevačka škola naučnofantastičnih studija biti, tokom godina, jedan skroman ali dostojanstven glas među evropskim teorijama.

U svojim pretpostavkama za osnivanje Kragujevačke škole naučnofantastičnih studija označavaju se, između ostalih, i sledeće teorijske postavke koje bi se trebale primenjivati u naučnim radovima:

– SF se definiše jedino svojom sadržinom, ne formom; Prihvatanje uverenja da se fantastika deli na tri žanra: naučnu fantastiku, fantaziju i horor; Apsolutno neizostavni element SF-a jeste novum: specifičan naučnofantastični sadržinski kvalitet, koji je osnovni aksiološki kriterijum za ocenjivanje književne vrednosti SF dela; Verovanje da SF, kao žanr, ima estetsku dimenziju ali da je u suštini kognitivni žanr; Odbacivanje pogrešnog uverenja da je sva književnost uvek o čovek, jer SF govori, čak i bez metaforičkog pristupa, o drugim bićima i Primena suštine ovih principa i na SF film i druge medije…

Povezani tekstovi