Lekcije Luisa Mamforda 1Foto: PIxabay/ LubosHouska

Zgrožen putem kojim ide svet posle iskustva dva užasna rata, jedan od najznačajnijih američkih stvaralaca u XX veku, Luis Mamford, u svojoj knjizi Ljudsko stanje, koju je objavio 1944, napisao je i…

… „Kad pročitamo da danas, sa opštom pismenošću, popularna svest tone na najniži mogući nivo zabave i poduke, iz čistog manjka duhovne ambicije, a da su vulgarni tabloidni listovi i ilustrovani nedeljnici postavili nivo površne zatupljenosti koji je samo korak daleko od drogiranog sna, mogli bismo se zakleti da je reč o ozbiljnom uvidu u ono sa čim se savremeni svet suočava“.

Da ne zna da je Mamford ove redove zapisao pre skoro osam decenija, čitalac bi zaključio da je reč o današnjici, u kojoj je korak ka drogiranom snu sve kraći, ako nije već načinjen, a da su se ljudi masovno pretvorili u uživaoce rijalitija, vulgarnih tračeva i trivijalnosti, spremniji da pobegnu od stvarnosti nego da se sa njom suoče.

No, ovo je samo jedno od Mamfordovih razmišljanja o tome šta biva sa čovekom ako zaboravi da onim što svojim umom stvara mora i da mudro upravlja; u suprotnom, koliko god to zvučalo preterano, u pitanju je budućnost sveta.

O tome, i o nizu drugih tema koje je Mamford otvarao, i pisao u više od 20 svojih knjiga, saznajemo iscrpno u upravo objavljenom dvobroju časopisa Gradac (216/217, izdavač Dom kulture Čačak i Umetničko društvo Gradac, priređivač Aleksa Golijanin).

Dvobroj je u celosti posvećen tom sjajnom filozofu, sociologu, istoričaru i književnom kritičaru, piscu i redovnom kolumnisti časopisa Njujorker u kojem je iznosio sudove i o arhitekturi i likovnoj umetnosti.

Predstaviti Luisa Mamforda nije nimalo jednostavno jer je njegova intelektualna radoznalost obuhvatala široki spektar ideja, a u fokusu svega bila je vera u čoveka da će zaustaviti totalno (samo)uništenje, odnosno samoubilački nihilizam naše civilizacije.

Zato se Golijanin opredelio za odlomke iz njegovih knjiga, koji govore o toj različitosti interesovanja u čijoj je osnovi uvek borba za dobrobit čoveka.

Tako je Mamford pisao o gradovima (njihov rast vremenom je nadmašio potrebe ljudi), kulturnim i običajnim prožimanjima Evrope i Amerike, o fašizmu, komunizmu, menadžerskom kapitalizmu, apsolutizmu, protestantizmu, utilitarističkoj ideologiji, nauci, tehnologiji, demokratiji, kulturnoj istoriji i umetnosti.

Teme ovim nisu iscrpljene jer je reč o celom rasponu opšte istorije, što je kolosalan zadatak za mislioca sociološke provenijencije kakav je Mamford bio.

Uz sve to i kritičara književnosti koji će se inspirisati Voltom Vitmenom, rehabilitovati Hermana Melvila i njegov roman Mobi Dik u kojem će za razliku od konzervativnih kritičara videti „parabolu o misteriji zla i nasumičnoj pakosti univerzuma“.

I velikog poštovaoca Pabla Pikasa, koji ga je najviše upozorio na „predstojeća iskušenja i sve veću perverznost naše dezorijentisane civilizacije“.

Takva univerzalnost i erudicija radili su, koliko god to apsurdno zvučalo, protiv njega samog. Iako vođen vrhunskim humanizmom iz kojeg su uz naučna, proizlazila i pragmatična upozorenja na opasnost od ratova, nuklearnog naoružanja, premoći mašina i tehnologije, Mamford je još za života padao u senku, a interes za njegovu misao javio se tek pošto je umro.

Zalagao se za uzdizanje ljudi iznad „slepih sila univerzuma, kultivacijom, redom i umetnošću“.

To je teška lekcija koju treba naučiti: „lakše je voditi rat nego u samom sebi poraziti sklonost da se bude pristrasan, osvetoljubiv i nepravedan; lakše je uništiti vlastitog neprijatelja nego se upustiti u duhovnu borbu koja će razotkriti naše vlastite slabosti i provincijalizme“.

On ju je naučio, rekao je u jednom intervjuu, od starca Zosime iz romana Braća Karamazovi Dostojevskog.

Upravo verujući u tu snagu čoveka, bio je antiutopista. Bio je za borbu, jer je shvatao da je život bolji od utopije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Lekcije Luisa Mamforda”

  1. Od prvih civilizacija postoji pojam „istine“, tj. „onoga što prolazi kao istina“, koji održava društveni sistem. Razlikovala se od civilizacije do civilizacije, od epohe do epohe, od osobe do osobe – istina kao mnjenje – a ne nešto invarijantno, vanvremeno, večno, objektivno za vjeki vekova. Od pojave Njutnove naučne paradigme 1687. pojavila se pragmatična istina „koja radi“ – „istina potvrđivanja“- koja nam pomaže da se praktično snalazimo u stvarnosti, pomoću koje uređujemo život i funkcionišemo, a tu spada borba protiv bolesti, epidemija. Nažalost naučnici nisu objasnili Homo sapijensu da je i ta pragmatična istina sposobna – da nam daje smisao – da je „duhovna“, da može da nam određuje orijentaciju i ciljeve u svakodnevnom životu; nisu pokazali u čemu se „naučna duhovnost“ razlikuje od religijskog iskustva, metafizičkih istina, astrološke prakse, mitske prakse Nauka je nastala u funkciji preživljavanja, kao odgovor na seriju „malih ledenih doba“ 1230-1850; u raznim regijama Evrope propadala je poljoprivreda i stočarstvo, pojavljuje se glad, nezaposlenost i smrtonosna kuga. Evropljani su tražili objašnjenja o gladi, epidemiji kuge, nemirima. Svetovna i sakralna vlast su kao krivce ponudili manjinske grupe, a ponajviše Jevreje i veštice: veštice da su odgovorne za klimatske nepogode, a Jevreji za kugu. Inkvizicija se razgoropadila, ali problemi su ostali; a građansko društvo je pomoglo da se preživi pomoću nove nauke; nisu nestali poput: Maja Asteka,…, koji kada su se našli u sličnim nepovoljnim okolnostima – nisu uspeli da izmisle – „nova oruđa“ za preživljavanje. Nažalost savete Maforda, Froma i njima sličnih ostale su u zapećku. Preko 80% država sveta temelji se i u 21 veku na despotskim matricama (tadicionalnim ili despotiji kapitala). Ni velike sila (SAD, Rusija, Kina) ni tradicionalni svet (Indija, arapski svet i tsl.) nisu zaiteresovani da vladaju „građanima – razvijeno kritičko mišljenje“ najlakše je vladati „podanicima“ (bez kritičkog mišljenja).

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.