Oda fizičkim i duhovnim naporima čoveka

Istorijski roman „Istrajnost-Šakltonovo neverovatno putovanje“ Alfreda Lansinga (Mono&Manjana, 2006), o legendarnoj avanturi posade broda koji je krenuo na transantarktičko putovanje, pojavio se u prevodu Dejana Inića blizu pola veka nakon Lansingovog originala. Polazna tačka avanture zlosrećne posade koja – nakon što je izgubila brod u ledenom prostranstvu Antarktika – skoro godinu dana provodi izgubljena u ledu, jeste maksima da ništa zapravo nije toliko loše da ne može biti još gore. Avantura počinje neobičnim opisom broda koji, zarobljen u santama leda, „na samrti ispušta krike agonije“, i posade koja odustaje od trodnevnog napora da ga spase. Iako Lansing već u prvom prizoru suočava čitaoca sa brodom koji tone na sred Antarktika, i istinskom dramom posade suočenom sa smrću, opis brodoloma je sve samo ne dramatičan.
„Ipak, nije bilo traga uzbuđenju. Scena je, ako se izuzmu kretanje leda i buka koju je stvarao brod, zapravo bila prilično mirna“. Mornari koji na rubu snage čak pokušavaju da zaspe dok se brod sa praskom lomi, možda su i najbolje polazište za priču o ljudskoj istrajnosti. Bezvoljnost, letargičnost i predanost sudbini pretvoriće se u napetu i uzbudljivu odu fizičkim i duhovnim naporima čoveka, a ime broda „Istrajnost“ u simbol borbe njegove posade.
Nesvakidašnja priča opisana je kao najveća antarktička avantura svih vremena, ali i kraj najambicioznije antarktičke ekspedicije. Zarobljena „u pustoši Vedelovog mora“, udaljena više od 500 kilometara od najbližih zaliha hrane, bez nade da će iko znati gde i da li da ih traži, posada na čelu sa neobičnim, stamenim čovekom Ernestom Šakltonom preživeće skoro pola godine plutajući ledom, hraneći se psima, pingvinima i fokama. I kada se konačno domognu kopna, Ernest Šaklton, Frenk Vorsli i Tomas Krin opremljeni s 15 metara konopca i drvodeljskom bravom polaze „nemogućim“ putem do najbližeg naselja. I nakon više od četiri meseca bezuspešnih pokušaja da kroz nepregledne sante leda prodre do svojih ljudi, Šaklton spasava celu posadu. Može se zapravo reći da svaki pokušaj spasenja rezultira novim neuspehom i opet novim pokušajima…
Lansing je u svom romanu koristio dobar deo dokumenata i skoro sve dnevnike koji su nakon spasavanja obelodanjeni, a koji pouzdano dokumentuju stradanje. U opisu stradanja, osim oskudnog i umerenog stila, čitaocima se nude nijanse u raspoloženjima, od dosade, neizdržive gladi, do očajne želje za opstankom.
Istorijska tema avanture sa početka veka bila je inspiracija za mnoge pisce, ali i za nedavne ekranizacije u kojima su ulogu vođe ekspedicije Šakltona tumačili imena poput Liama Nisona (2000) i Keneta Brane (2002). Tema koja i danas u dramatičnosti prevazilazi fikciju, najbolji je dokaz da otkriveni i očekivani kraj priče, poznate i korišćene teme, ne moraju da kvare samu priču.
B.