Omer Karabeg: O gradnji mini-hidroelektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini razgovaraju dvojica aktivista nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu prirode – Aleksandar Jovanović iz Inicijative Odbranimo reke Stare planine iz Srbije, i Anes Podić iz Eko akcije iz Bosne i Hercegovine.
Prema podacima sa zvaničnog sajta Ministarstva energetike u Srbiji je izgrađeno negde oko 110 malih hidroelektrana od planiranih 850. U Bosni i Hercegovini se planira preko 300. Od toga je izgrađeno šezdesetak.
Aleksandar Jovanović: Neko je smislio da pod izgovorom prelaska sa prljave energije na čistu zaradi pare, a da narod ostavi bez čiste vode. Najlakši način da se dođe do para je da se rečice i vodotokovi gurnu u cev. Govorim o takozvanim derivacionim hidrocentralama. Izgradnja takve hidroelektrane podrazumeva da reku sravniš sa zemljom, pobiješ sve živo u njoj i strpaš je u cev koja je dugačka u proseku negde oko tri kilometra. Tako se ljudi, koji su vekovima živeli pored svojih rečica, pretvaraju u ekološke izbeglice. Radi se o zločinu prema prirodi i prema ljudima koji žive pored vode.
Anes Podić: Jedinu korist imaju privatni investitori, jer dobit je zaista ogromna. Zajednica dobija uništenu prirodu i neke mrvice od izdavanja koncesija, a privatnicima ide golemi profit. U Federaciji BiH vlasnicima hidroelektrana garantovan je otkup električne energije u periodu od 12 godina, a u Republici Srpskoj čak 15 godina. Takve garancije važe samo za te investitore. Gdje bi nam bio kraj, kada bi i drugi privrednici imali slične beneficije?
Jovanović: I vlasnici malih hidroelektrana u Srbiji privilegovani su na sličan način. To je sve isti model. Neko je to doterao da takve perverzije da mi sami učestvujemo u uništavanju naših reka – tako što kroz račune za električnu energiju moramo da plaćamo subvencije proizvođačima električne energije. Klasičan primer uništavanje prirode je Jošanička banja u podnožje Kopaonika. Iako je to zaštićeno područje tamo je izgrađeno 17 malih hidrocentrala i pored toga što je Zavod za zaštitu prirode zabranio da se to radi.
Podić: Kod nas su najviše stradale rijeke u srednjoj Bosni. Bilo je pokušaja da se male hidroelektrane grade usred nacionalnog parka Sutjeska, ali se to srećom uspjelo spriječiti. Spriječena je i izgradnja hidroelektrane u Martin Brodu, srcu nacionalnog parka Una.
Jovanović: Investitore i njihove firme, koje nisu ništa drugo nego pogrebna preduzeća za naše reke, zanima samo novac. Vlast, koja podržava izgradnju malih hidroelektrana, govori nam da je svaki kilovat, koji one proizvedu, važan jer se tako smanjuje količina štetnih gasova koje emituju termoelektrane. To su priče za malu decu. Recimo, da se na Staroj planini izgradi svih 58 planiranih mini hidroelektrana i da one rade 24 sata dnevno 365 dana u godini – šta mislite za koje vreme bi se ta struja potrošila? Za jedan zimski sat. Za jedan zimski sat struje treba da nestanu sve reke na Staroj planini. Ovde je reč o monstruoznoj ideji da ljudi što pre dođu do para, a da nas ostave bez vode.
Podić: Na rijeci Doljanki kod Jablanice, u kojoj žive endemske vrste riba, planirana je izgradnja mini hidroelektrane. U studiji nema ni pomena o tim ribama. To nije zasmetalo članovima komisije da tom projektu daju pozitivnu ocjenu. Projekt je prošao bez ikakvih problema i uništavanje Doljanke je nastavljeno. Te studije pišu ljudi koji su se školovali da štite okoliš, a sada su, eto, upregnuti u njegovo uništavanje.
Jovanović: Zvuči neverovatno, ali je tačno – država je pod hipoteku stavila Rakitsku reku na Staroj planini i na osnovu te hipoteke investitor Goran Belić dobio je od Unikredit banke kredit od milion evra. To je potpuni besmisao, s tim mora da se prekine.
Podić: Među vlasnicima malih hidroelektrana ima onih koji su povezani sa vladajućim strukturama, ima biznismena koji takođe imaju izvanredne veze sa vlašću, a ima i kompanija iz zemalja Evropske unije. Tako je, na primjer, slovenački Turboinštitut, sa sjedištem u LJubljani, namjerio da na rijeci LJutoj, napravi nekoliko malih hidroelektrana. To je jedno od područja koje je davno trebalo postati dio nacionalnog parka. Kelag, njemačko-austrijska kompanija, napravila je mini hidroelektrane na Ugru i Sani. U Sani živi mladica, jedna od kritično ugroženih plemenitih riba. Zanimljivo je da je Kelag, koji uništava mladicu u BiH, učestvovao u programu poribljavanja austrijskih rijeka tom ribom.
Jovanović: Rakita, koja je pretvorena u gulag, u koncentracioni logor, gde meštani ne smeju da izađu iz svojih kuća, jer ih ljudi iz obezbeđenja investitora dočekuju sa bejzbol palicama. Tamo za jedan dan ostanete bez vlasništva nad dedovinom.
Karabeg: Koliko znam, žene iz sela Krušćice, kod Viteza, spasile su svoju reku tako što nisu dozvolile prolaz bagerima koji su stigli u pratnji policije. Policija je štitila investitora, a ne narod. Bilo je sukoba sa policijom, policija ih je maltretirala, ali su mještani Kruščice, predvođeni hrabrim ženama, na kraju pobedili.
Podić: Mi nemao vladavinu prava, već vladavinu para. Ko ima novac – ima sve. Jedino ga možete spriječiti fizičkim otporom. Ali nije lako odbraniti rijeke. U nekim dijelovima BiH nema više ljudi. Nema ko da brani rijeke. To je posljedica politike koja se može definisati u dvije riječi – raseli i rasprodaj. S druge strane, u mnogim mjestima ljudi su ucijenjeni. Prijeti im se da će, ako budu protestovali, izgubiti posao i oni i članovi njihovih porodica. Takvom teroru su ovih dana izloženi stanovnici Jablanice koji su se pobunili protiv izgradnje male hidroelektrane.
Jovanović: U toku je opšta pobuna protiv malih hidrocentrala. Poslednjih meseci imate proteste na sve strane – u Štrpcu na Kosovu, Crnoj Travi, Kraljevu, Petrovcu na Mlavi. Ima sigurno dvadesetak mesta gde su se ljudi pobunili. Mi se ne bavimo politikom, ovo je pitanje vode, pitanje našeg opstanka. Ili ćemo imati vodu, ili nas neće biti.
Podić: Biće izgrađeno onoliko mini hidroelektrana koliko im dopustimo. Trenutačno je u toku lov, ne samo na rijeke, nego na sve prirodne resurse u Bosni i Hercegovini. Prva generacija naših poslijeratnih političara opljačkala je naše tvornice. Pošto više nema tvornica, ova današnja generacija političara bi da rasproda rijeke, planine i šume. To je sada meta napada. Svi naši općinski moćnici imaju nekakvu firmu s bagerom i svi sebe vide u biznisu sa hidroelektranama. Možemo ih zaustaviti, ako se uspijemo organizovati. Kakav će ishod te bitke biti – teško je reći. Sve zavisi od nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
