Priča koja se tiče svih nas

Čudna kombinacija svedočenja koja priču osvetljavaju iz više uglova, sasvim različiti rečnici koje upotrebljavaju junaci ove priče i posebno shvatanje jedne te iste stvari odmah su me povukli u svoje kolo – kaže reditelj Goran Marković u uvodnom slovu za novi, drugi roman (sudije) Miodraga Majića Ostrvo pelikana koji se nedavno pojavio u izdanju Vulkana.

Ipak – nastavlja Marković – u prvi plan isplivava priča o jednom zamršenom pravnom slučaju koji otvara mnoga moralna pitanja.

Ali jedno od njih, ono sudijino, dominira i zaokuplja našu pažnju jer mi, zapravo, nikada nemamo priliku da stvari posmatramo iz ugla tog čoveka.

Na jako uzbudljiv način otkrivamo šta sve sačinjava svest i savest sudije, kako se ti ljudi nose sa teretom koji vuku na plećima, koja im se sve pitanja i odgovori roje po glavi dok presuđuju i na taj način utiču na tuđe sudbine.

U slučaju Ostrva pelikana to je potresna priča o sudbini dvoje mladih ljudi čija je jedina krivica bila u tome što su se voleli.

Društvo je odredilo da su to činili na nedozvoljen način ali čovek koji ima je za taj prestup sudio mislio je – suprotno.

I to je osnova ovog tragičnog zapleta.

Posle uspešnog romana Deca zla Miodrag Majić poduhvatio se još jedne savremene priče koja se zasniva na hrabrom i bespoštednom obračunu sa društvenim licemerjem.

U središtu priče je sudbina sudije koji je doneo presudu suprotnu očekivanjima dobrog dela javnosti, sudije koji se upustio u, kako izgleda, unapred izgubljenu bitku sa predrasudama prema romskoj manjini, objavivši da se romski mladić oslobađa optužbe za pedofiliju.

To je izazvalo žestoke reakcije tabloidnih medija i neupućene javnosti, bez pokušaja da se razume detaljno obrazloženje ovakve odluke – dopunjava Markovića književnik Filip David, u svojoj oceni novog Majićevog romana.

Tema jeste veoma delikatna – nastavlja David – posebno u društvu koje je spremno za svaku vrstu linča i prekog suda, ali autor romana Majić i sudija Majić u centar svoga interesovanja upravo postavlja pitanje razlike prava i pravde, a navodnu pedofiliju u kontekst našeg osobenog balkanskog rasizma i nerazumevanja rituala i običaja manjinske zajednice Roma.

Tragična priča o dvoje mladih, zaljubljenih – dodaje David – ispričana je u više glasova i iz toga višeglasja sklapa se kritička slika društva sa mnogo problema gde glavnu reč vode tabloidi, gde su institucije korumpirane i potčinjene političkoj moći, a političari naklonjeni korupciji, društvo netolerancije i otvorenog ili prikrivenog nasilja, bez dovoljno empatije za tradicije i običaje manjina.

Sumorna slika koja zastrašuje ali i opominje.

Majićev roman, može se naslutiti, izazvaće nove polemike, ali ulazi u red onih umetničkih dela koja u ime istine i pravde nikoga ne štede i nikome ne povlađuju.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas – poruka je izdavača.