Foto: Aleksandar Roknić

Prema proruskim medijima, a takvi su većinom svi, Ukrajina je napala samu sebe i za to optužila Rusiju, koja je zatim preuzela nezvaničnu kontrolu nad njenom teritorijom! I tu se otprilike završavaju sva tumačenja događaja u Ukrajini. A da, sad Rusija preko nezvanične vojske Donjecke i Luganske Narodne Republike ne da teritoriju Ukrajine i čvrsto drži liniju razgraničenja i tvrdi da u sukobu ne učestvuje, kao i Slobodan Milošević, koji je tvrdio da Srbija nije učestvovala u ratovima u Hrvatskoj i Bosni tokom devedesetih.

U suštini, ne ratuje se, ali postoji linija razgraničenja. U razgraničenju, veliku ulogu igra Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kojom je Srbija pre nekoliko godina bila predsedavajuća, zajedno sa Švajcarskom. Najčešće države same predsedavaju ovom važnom organizacijom, ali su velike sile i danas prilično nepoverljive prema Srbiji, upravo zbog poduže istorije sukoba sa Zapadom tokom vladavine režima Slobodana Miloševića i današnje velike bliskosti sa Rusijom, pa su joj pridodali Švajcarsku kao kontrolni mehanizam.

Tako bar tvrde pojedini diplomatski izvori. Danas u sedištu OEBS-a u Beču, gde je u organizaciji američke misije u OEBS-u bila upriličena međunarodna novinarska tura za grupu novinara iz Poljske, Turske, Ukrajine, Rusije, Mađarske i Letonije, vrlo otvoreno govore o borbi protiv dezinformacija krhkom primirju u Ukrajini. Upriličena je serija predavanja i razgovora sa poznavaocima dešavanja u Ukrajini (ambasadorima zemalja članica OEBS-a – britanskom ambasadorkom Šin Meklaud, litvanskim – Aurimasom Taurantasom, poljskim – Marćinom Čaplinkom i ukrajinskim – Igorom Prokopčukom, profesorima, novinarima i pravnicima), o međunarodnim odnosima i problemima oko i u ovoj zoni konflikta, lažnim vestima, propagandi i mogućim rešenjima sukoba Ukrajine i Rusije.

Ono što iznenađuje su razmere ruske propagandne mašinerije. Ravi Prasad, funkcioner Međunarodnog novinarskog instituta (IPI), rekao je da i Rusi i Amerikanci često koriste dezinformacije kao oružje i da ih zloupotrebljavaju.

Ipak, naglašava da su Rusi bili duboko upleteni u plasiranje lažnih informacija u Austriji tokom predsedničke kampanje i to preko ekstremno desničarskih sajtova i da su pratili tokove novca i ustanovili da su sajtovi bili finansirani iz Rusije. Slično je bilo i u Slovačkoj, Finskoj (krive migrante za kriminal), Španiji (referendum oko otcepljenja Katalonije), Poljskoj, ali i u Češkoj, gde je registrovano 40 sajtova za koje je utvrđeno da su prenosili isključivo ruske stavove.

– Cilj je – zavadi pa vladaj – ističe Prasad i dodaje da je glavna ideja plasiranja lažnih vesti dodatno socijalno raslojavanje jednog društva.

Posle razgovora u Beču usledio je odlazak u Kijev. Let avionom traje dva sata. U avionu naplaćuju usluge, pa je većina odustala od sendviča i kafe. Na aerodromu u Kijevu gužva ispred carine. Veliki broj ortodoksnih Jevreja sa porodicama, identično obučenih u crno, sa belim košuljama, šeširima i kikicama.

Kasnije sam dobio objašnjenje da svake godine u novembru idu da posete grob velikog ukrajinskog rabina. Kolegu iz Rusije policajci odvajaju na aerodromu i odvode u posebnu prostoriju. Ubrzo ga puštaju. Ne želi da govori o tome, ali se vidi da mu je neprijatno. Ipak su Rusija i Ukrajina u ratu, a on je novinar. Uzimamo taksi i ogromnim auto-putem krećemo ka Kijevu. Reka Dnjepar deluje fascinantno.

Vozač ne progovara do Kijeva. Koliko su ljudi u Beču optimistični i raspoloženi, toliko ljudi u Kijevu deluju utučeno, dezorjentisano, depresivno, skoro kao stanovnici Srbije tokom Miloševićevih „zlatnih devedesetih“, kada su vladale sankcije i kada (ni) smo učestvovali u ratovima iz kojih se mladost Srbije vraćala u metalnim kovčezima.

Od ukrajinskih kolega novinara i profesora, u seriji analiza i istraživanja javnog mnjenja, čujemo da su u ruskim medijima kao glavni neprijatelji označeni Zapad, Evropa, Amerika i Ukrajina, i da je to razlog zašto čak 70 odsto Rusa ne želi da putuje s objašnjenjem da su nesigurni izvan Rusije zbog sve češćih terorističkih napada u Evropi.

Prema istraživanju, koje je predstavila Tatjana Ogarkova iz Ukrajinskog kriznog medija centra, čak 60 odsto ruskih građana ne veruje stranim medijima. Zanimljivo je da je istraživanje o delovanju ruskih medija u Rusiji trajalo čak 3,5 godine (od jula 2014. do decembra 2017). Čak 52 odsto Rusa se informiše preko televizije, dok ostatak otpada na onlajn medije (18 odsto), društvene mreže (14 odsto), razgovor sa prijateljima (8 odsto) i štampu (4 odsto).

Prosečan Rus provede uz TV oko 4,5 sata dnevno, a tri glavne TV stanice pod kontrolom Kremlja – Prvi Kanal, Rusija 1 i NTV, uzimaju čak 76 odsto gledanosti.

Istraživanje je pokazalo i da se o Evropi dnevno izbaci čak 18 negativnih vesti, a da su u vrhu liste – Amerika (94 odsto negativnih vesti), Ukrajina (91 odsto) i Evropa (85 odsto). U ruskim medijima Ukrajina je prikazana kao država koja je na izdisaju, sa slabom vlašću koja je direktno vođena iz Vašingtona.

Zatim, ruski mediji prikazuju rat u Ukrajini kao građanski rat, „u kojem ruski narod pati pa Rusija ima dužnost da ga zaštiti“, ali i da Ukrajinu vode „nacionalisti i fašisti“. Amerika je prikazana kao „najagresivnija sila na svetu, koju samo Rusija može da obuzda“, ali i kao propala velesila koja koristi Ukrajinu i Evropu protiv Rusije. Život u Evropi je u ruskim medijima, prema istraživanju, prikazan kao horor (22 odsto), Evropa je na izdisaju (21 odsto), ugrožavaju je protesti (19 odsto), terorizam (12 odsto), migrantska kriza (8 odsto) i sankcije (6 odsto).

Svakodnevni život u Evropi prikazan je kao nesiguran, vrebaju prirodne katastrofe, tehnološke nesreće i kriminal. NATO je prikazan kao „vazal“ Amerike, koji želi smrt Rusije i ubija Ruse u Donbasu, kao i da od Krima napravi pomorsku bazu.

Kao zaključak navode da je ideja ruskih medija da dehumanizuju ljude na Zapadu, da je njihov način života pretnja po rusko društvo i da Rusi nikad ne treba da prihvate liberalne stavove Zapada, te da se ruska javnost svakodnevno priprema za mogući rat sa Zapadom, koji je razjedinjen i slab, ali i za to da „Rusija ima pravo da unese red na svetsku scenu“. Ruski mediji, prema istom istraživanju, pozitivno izveštavaju samo o Belorusiji i Švajcarskoj, dok se o Srbiji izveštava pola-pola, 50 odsto pozitivno, isto toliko negativno.

S druge strane, Galina Petrenko iz Detektor medija, predstavila je rezultate poverenja u medije u Ukrajini, koji pokazuju da se čak 86 odsto Ukrajinaca informiše preko nacionalne televizije, 27 odsto preko internet medija, a 24 odsto putem društvenih mreža, dok se 18 odsto Ukrajinaca informiše preko prijatelja i rođaka, a 4,7 odsto preko ruskih medija.

U informacije o sukobu u Donbasu, koje plasiraju nacionalne televizije veruje 57 odsto Ukrajinaca, a čak 60 odsto Ukrajinaca oseća nedostatak vesti o ukrajinskoj strategiji i ciljevima na okupiranim teritorijama – istoku i Krimu. Istvremeno, 50 odsto ispitanika veruje da bi vlada Ukrajine trebalo da odgovori na propagandu Kremlja i lažne vesti. Zanimljivo, ali čak 52 odsto Ukrajinaca ne proverava vesti ukrajinskih, ruskih i medija iz Donjecke i Luganske Republike, ali smatra (33 odsto) da je tajna uticaja ruske propagande „odsustvo kritičkog mišljenja“ u medijima.

Glavni trend u medijima u Istočnoj Ukrajini (okupirane teritorije) je širenje nihilizma i skepticizma i nepoverenja u institucije i medije. Inače, u Ukrajini je prisutna čak 81 ruska televizijska stanica.

Nastja Stanko iz Hormadske TV priča kako su državni mediji u Ukrajini objavili da se odvijaju žestoke borbe u nekom pograničnom mestu i da su ih Rusi napali. Kada je njihova TV ekipa otišla tamo, zatekla je potpuno mirno mesto, a meštani su bili u čudu kada su ih pitalli za „žestoke sukobe“.

To je, naglasila je, i jedna od osnovnih linija sukoba u novinarskom udruženju – novinarska etika ili propaganda, odnosno, da li novinari u sukobima treba etiku da ostave po strani i plasiraju lažne vesti, bave se propagandom i podizanjem nacionalnih osećanja, pogotovo ako je ta zemlja napadnuta i da ostave po strani objektivnost i stvarnost.

– Ja mislim da ne, jer onda to više nije novinarstvo, niti je objektivno i istinito izveštavanje o onome što se dešava, a to je osnovna uloga novinara – rekla je Stanko.

Olena Čuranova iz Instituta za masovne medije, navela je da je tokom ove godine u Ukrajini izvršen 201 napad na novinare (ometanja, prebijanja, pretnje, internet napadi, politički pritisci, uništavanje novinarske imovine…) i da je najviše napada bilo u Kijevu – 82.U ruskim medijima, prevashodno u RIA novostima, TAS-u i Komsomolskoj pravdi, registrovano je nedeljno 635 negativnih vesti o Ukrajini, a Ivan Fedčenko iz Stop fejk njuz inicijative je naveo da je od 2014. registrovano čak 2.000 lažnih priča iz Ukrajine.

Razumljivo je zašto srpski mediji ne poklanjaju mnogo pažnje ratu u Ukrajini. Zato što je Rusija negativac, odnosno, napala je i okupirala deo teritorije druge države. A šta drugo domaći mediji mogu da urade nego da o tome godinama ćute?! Propagandni rat kao i uvek pokazuje najgore lice ratova – istina strada prva. Sve ostalo je zloupotreba istine. Uostalom, kome još danas pa i treba istina?!

Da li ste znali…?

OEBS-ova Specijalna monitoring misija (SMM) u Ukrajini je misija bez oružja

U Ukrajini postoji devet misija;

Linija razdvajanja gde se patrolira dugačka je 500 kilometara;

Primirje na liniji razgraničenja kontroliše 700 posmatrača i ima 10 patrolnih baza;

Na nedeljnom nivou zabeleži se čak 10.000 kršenja prekida vatre;

Patrole OEBS-a samo broje pucnjeve, ne i ko je pucao, samo se navode lokacije;

Ima delova Ukrajine gde predstavnici OEBS-a nemaju pristup;

Misija OEBS nema mandat da utvrđuje ko je pripadnik paravojnih jedinica, već samo registruje kršenja prekida vatre;

U svrhu registrovanja kršenja primirja koristie se dronovi za kontrolu granice?

Do danas je bila samo jedna žrtva u misiji OEBS-a – aprila 2017, kada je jedno lice poginulo usled postavljene bombe ispod kola;

Broj poginulih u sukobima u ovoj godini dostigao brojku od 212 osoba, a da je 2017. bilo 486 i godinu dana ranije – 442;

Na dnevnom nivou zabeleži 1.100 kršenja primirja;

Svakodnevo oko 25.000 ljudi odlazi sa istoka na zapad Ukrajine;

Sve strane u sukobu koriste dronove;

Nekoliko desetina hiljada ljudi nalazi se u nekontroilisanim teritorijama;

Često se dešava da su porodice razorene između linija razdvajanja?

Oko linije razdvajanja ostali uglavnom stari i da moraju da pređu na drugu teritoriju da bi podigli penziju;

40.000 ljudi dnevno prolazi kroz čekpointe;

Na hiljade dece odraslo je u delovima zemlje koje ne kontrolise vlada Ukrajine bez ikakvih dokumenata;

Ukrajini će biti potrebne decenije da uklone mine, 360.000 mina uništeno je tokom 2014;

U Donbasu ima čak 675 lokacija gde je smešteno 240 tona hemijskog oružja, pošto je hemijska industrija mahom smeštena u Donbasu?

(Ne) poverenje

Šiv Šarma, medijski službenik u OEBS-u, smatra da je danas najveća pretnja nedostatak poverenja među državama, a da sigurno jedna od najvećih zabrinutosti dolazi stoga što su novinari danas zastrašeni i što lažne vesti i propaganda uništavaju novinarstvo, kao i da je sramno da pojedine države zloupotrebljavaju medije za populističke ideje.

– Fizička bezbednost novinara je i dalje najvažnija stvar s kojom se suočavamo u zemljama OEBS-a, rekao je Šarma i istakao da 90 odsto slučajeva napada na novinare ostaje nerešeno, praktično devet od 10 napada.

Priručnik KGB

– Slobodni mediji su suština demokratije i bez nje ne može biti demokratije, rekao je ambasador Taurantas i citirao jedan od delova priručnika za KGB operativce u kome se navodi da „ako uspeš u dezinformaciji, uspećeš u svom zadatku“. Napominje da je Rusija pojačala propagandno delovanje nakon agresije na Ukrajinu. Slično razmišlja i poljski ambasador Čaplinki, koji ističe da slobodni mediji osnova demokratskog društva, a da su lažne vesti „gurnule demokratiju do krajnjih granica“. Ukrajinac Prokopčuk je bio nedvosmislen u stavu da su „Rusi došli u moju zemlju i uperili oružje u Ukrajince“ i da je od 2014. ubijeno 10.000 osoba i na hiljade ranjenih“. Prema njegovim rečima, u regionu Donbasa ima mnogo ruskih vojnika i dobrovoljaca koje su pod komandom ruskih snaga. Naglašava da u ratu stradaju i Rusi i objašnjava da kada su Rusi ušli na Krim prvo što su uradili bilo je da prekinu signal svih TV stanica koje su emitovale ukrajinsku televiziju i signal prebacili na rusku državnu televiziju.

– To je, po meni, dokaz da se državni mediji u Rusiji koriste kao propagandno sredstvo, rekao je Prokopčuk i naglasio da je veliki problem kako sprečiti rusku propagandu i deziformacije.

Povezani tekstovi